ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA – IDENTITET VOJVODINE

ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA – IDENTITET VOJVODINE

SAŽETAK

S obzirom na to da više od deset godina ne postoje nova istraživanja na temu odnosa građana prema Vojvodini i vojvođanskom identitetu, cilj ovog rada je bio da kroz pilot istraživanja pruži aktuelne informacije o vrednosnoj orijentaciji građana u odnosu na pitanje Vojvodine. U anketi je učestvovalo ukupno 228 ispitanika, evidentiranih putem online upitnika (208) i telefonske ankete (20). Rezultati su pokazali da velika većina ispitanika u obe grupe  prihvata vojvođanski identitet. Na pitanje: “Da li se osećate kao Vojvođani?”, 86,55% je odgovorilo potvrdno. Odgovori na ostala pitanja govore u prilog tome da građani smatraju da postoje određene specifičnosti Vojvodine, a jedno od njih je i autonomija. Premda su, zbog malog uzorka, neophodna obimnija i detaljnija istraživanja, iz odgovora na pitanja zaključujemo da su pitanja vojvođanskog identiteta, autonomije Vojvodine i njenog budućeg statusa još uvek važna za njene građane i da je neophodno posvetiti im više pažnje u budućnosti. 

Uvod. 

Istraživanja javnog mnjenja stavova građana prema društveno političkim pitanjima u vezi sa Vojvodinom, nažalost, prestala su da se sprovode krajem 2000-ih godina. Projekte na ovu temu najčešće je realizovao Odsek za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i različite agencije za ispitivanje javnog mnenja. Nakon tog perioda, istraživanja su vrlo retka i medijski neprimećena, a jedno od njih je i istraživanje Kristine Rac, čiji su delovi dostupni na našem sajtu. Objašnjenje se može pronaći u činjenici da su obustavljena finansiranja iz javnih sredstava iz političkih i ideoloških pobuda. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, drastično se menja politička klima i ova tema prestaje da bude u fokusu javnih institucija, kao i potreba za njenim finansiranjem. 

Imajući to u vidu, sproveli smo pilot istraživanje vrednosne orijentacije građana u odnosu na pitanje Vojvodine, bez obzira na stranačku preferenciju. Početna hipoteza je bila da građani Vojvodine i dalje posmatraju Vojvodinu kao celinu, sa svojim specifičnostima i svojim identitetom. Uzorak nije reprezentativan, ali je odabran tako da odražava svest dela stanovništva Vojvodine. Naša hipoteza je da se rezultati istraživanja ne bi mnogo razlikovali na reprezentativnom uzorku.

U anketi je učestvovalo ukupno 228 ispitanika koji su odgovarali na pitanja postavljena u formi upitnika objavljenog kao oglas na društvenim mrežama (Facebook). Od ukupnog broja dvadesetoro je dalo odgovore putem telefonske ankete, slučajnim izborom brojeva iz telefonskog imenika. Premda su postojala očekivanja da će se za online anketu prijaviti građani koji već imaju određeno interesovanje u odnosu na temu Vojvodine i da će time rezultati biti znatno drugačiji od telefonske, ispostavilo se da su dobijeni vrlo slični rezultati, što ukazuje na tendenciju da se oni mogu reflektovati i na stavove šire populacije. Pol i starost uzorka su reprezentativni, ali ne i školska sprema i to predstavlja, u metodološkom aspektu, najveću manu ovog istraživanja. 

U tekstu će biti predstavljeni rezultati po redosledu postavljenih pitanja.

Rezultati i diskusija. 

1 – Opština u kojoj živite.

2 – Starosna dob.

Poređenje uzrasta po starosnim kohortama u Vojvodini.

3 – Pol.

Ravnomerna zastupljenost, muškog (48.2%) i ženskog (51.8%) pola.

4 – Nacionalna pripadnost.

5 – Školska sprema.

Nepotpuna osnovna škola 1

Osnovna škola 3

Srednja škola 57

Visoka školska sprema 167

6 – Mesto rođenja.

Primenjena je teritorijalna podela na tri područja: Vojvodina, Srbija (uža)  i inostranstvo. Pod poslednje navedenim se podrazumevaju  svi/e rođeni van Republike Srbije.

7 – U kojoj meri osećate pripadnost sledećim regijama.

Označeno je šest političko-geografskih celina, raspoređenih od većih ka manjim. Odgovori su sortirani prema Likertovoj skali, od 1 do 5

Podaci ispod su izraženi u procentima:

U odnosu na prosečnu ocenu rezultati su:

Kao što se može videti političko-geografska celina Vojvodina je dobila najveću prosečnu ocenu. Slede regioni Srem, Bačka ili Banat (u zavisnosti od prostora na kom ispitanici žive), pa naselje, tj. mesto stanovanja. Evropa je na četvrtom mestu, zatim svet, a najmanja ocena je za Srbiju. Tri kategorije (mesto stanovanja, Srem/Banat/Bačka i Vojvodina) imaju veće prosečne ocene. Uočeno je da, u odnosu na ova tri pojma, postoji izrazito snažno osećanje pripadnosti, a to se posebno može reći za Vojvodinu, prema kojoj je najsnažnije. Geografsko-prostorna jedinica prema kojoj je osećanje pripadnosti najslabije je Srbija. 

8 – Molim Vas da navedete u kojoj meri su nabrojane pojave specifičnosti Vojvodine?

Važno je jasno definisati šta za određenu osobu predstavlja identitet kao pojavni oblik. Koje su najčešće asocijacije vezane za pojam Vojvodina? Ponuđeno je 11 pojmova. Predstava formulisana na ovaj način, prema konceptu istraživanja, jeste način ispoljavanja identiteta Vojvodine.

Ponuđena je Likertova skala i analizirano je koliko ispitanici/e povezuju Vojvodinu sa navedenim pojmovima. 

U grafičkom prikazu svih podataka to izgleda ovako:

Ispod se nalaze tri tabele. Prva predstavlja nominalne odgovore, druga tabela odgovore u procentima, a treća prosečne vrednosti.

Ravnica je najizrazitija specifičnost Vojvodine. Ovaj pojam je dobio najviše odgovora pod stavkom izrazito jako,što se vidi iz prosečne ocene 4,59. Sledi poljoprivreda sa 4,31 i multikulturalnost sa 4,3, među kojima je mala razlika. Tamburaška muzika je ocenjena sa 4,22 zatim mentalitet sa 4,15 i kulinarstvo sa 4,1. To su najizrazitije specifičnosti koje ispitanici povezuju sa Vojvodinom. Zanimljivo je i da govor (4,0) ima veću prosečnu ocenu od tolerancije (3,94). 

Ako bi ih uporedili  po prosečnim vrednostima, tabela bi izgledala ovako:

Kako različite starosne grupe vide Vojvodinu.

Želeli smo da uporedimo odgovore u odnosu na starosne grupe i ustanovimo da li postoje razlike u shvatanju specifičnosti Vojvodine za različite kategorije.

Industrijski centar je specifičnost odabrana jer je Vojvodina istorijski bila najrazvijeniji deo Jugoslavije od njenog nastanka do početka 1990-tih. To je podrazumevalo ne samo jaku poljoprivredu, nego i industriju. Bilo je za očekivati da najmlađi najmanje doživljavaju Vojvodinu kao industrijski centar, a stariji – koji se sećaju tog perioda – najviše. U starosnoj kategoriji 18-25 godina, od sedmoro ispitanih, petoro nije imalo stav da je Vojvodina industrijski centar, jedan smatra nimalo, a samo jedan izrazito jako. Ono što jeste zanimljivo i što se razlikuje od ostalih grupa, jeste da mladi vide arhitekturu kao pojam koji se najviše izdvaja kao specifičnost za Vojvodinu i to zahteva dodatnu analizu. 

Zanimljivo je da u starosnoj grupi od 56 do 65 godina postoji prilično ravnodušan odnos prema svim anketiranim pojavama. 

9 – Pored gore navedenih specifičnosti za Vojvodinu, da li smatrate da postoji još  neka? Ako je odgovor pozitivan, upišite pojam.

Ispitanici su dobili mogućnost otvorenih pitanja, da sami navedu šta je za njih specifičnost Vojvodine. Ovde nisu imali ponuđenu Likertovu skalu, već samo mogućnost da navedu pojam.

Najviše je odgovora opuštenost, zatim istorija, pa multikulturalnost (kao u ponuđenim opcijama), kultura,  salaši, letargija, solidarnost, tolerancija, temperament, poštovanje zakona, Evropa. 

Najveći broj navedenih specifičnosti pokazuje da su u pitanju vrednosti i da Vojvodina ima svoj vrednosni sistem, koji čini najvećim delom nematerijalnu kulturu. To ukazuje jasno da ona ima svoj identitet koji ispitanici smatraju specifičnim – posebnim. Vojvodina se smatra entitetom koji ima svoju kulturu:opuštenu, smirenu, ležernu, prijatnu, spontanu, sa svojom istorijom različitosti – od kultura do jezika, religija, vrednosti. Ona se po tome razlikuje u odnosu na okolne prostore, ali još bitnije, ispitanici ove vrednosti posmatraju kao pozitivne osobine. 

10 – Ocenite po važnosti sledeće političke i društvene vrednosti.

Napraviti prosečnu vrednost za sve

Sortirano prema oceni: 

Kosovo je ubedljivo na dnu liste kao važno političko i društveno pitanje. Treba imati u vidu moguću  metodološku grešku, jer ispitanici koji su se odazvali na upitnik i imaju pozitivne preference prema Vojvodini, uglavnom ne mare za pitanje Kosova. Ipak i rezultati mnogih velikih i reprezentativnih ispitivanja koje su radile renomirane kuće za ove poslove u Srbiji, nisu mnogo drugačiji. Kosovo je uvek na dnu liste važnosti kao političko i društveno pitanje. Ovo pitanje je važnije za najveći deo političke elite u Srbiji, koja koristi Kosovo kao sredstvo za uspešnu manipulaciju birača za izbore. Kosovo se vidi kao nešto oteto, izgubljeno, nepravda. Ono je “žrtveno jagnje” za sve ostale nerešene probleme i teme. Loš standard, nezaposlenost, ekologija se ovom temom potiskuju i ona služi  kao uspešno sredstvo za zastrašivanje i poigravanje emocijama glasača. Ipak, kada bi ovo pitanje postavili u drugačijoj formi, verovatno je da bi ocena bila viša. Jedan od razloga za nisku ocene je i to što niko ne nudi rešenje, a svima je jasno da realnost govori nešto drugo od načelnih stavova.

Članstvo u Evropskoj Uniji je očekivano nisko ocenjeno. U poslednje dve decenije postoji neprekidni pad interesovanja u odnosu na ovo pitanje. Optužbe su da “EU neće Srbiju”, da “nas zavlači”, da “sve traje predugo” i slično. Premda u tome ima istine, treba imati na umu da je najveći krivac za to vladavina autokrate Aleksandra Vučića i njegove interesne političke organizacije, koja svesno radi na tome da se ova tema potisne, jer na taj način izbegava obavezu prema glasačima. Ponašanje bi se moglo razdvojiti na latentno i manifestno. Latentno je ponašanje SNS koja ne želi da Srbija bude u EU, a manifestno jak marketing kojim žele da pokažu kako daju sve od sebe da se taj proces završi. Teško je poverovati da za ovakvu duplu igru nemaju saglasnost određenih političkih krugova u EU, koji takođe ne žele Srbiju u EU, ali govore suprotno, jer na taj način pokazuju uspeh “politike proširenja EU”. Neophodna je promena političkih aktera u Srbiji, ali i delom u EU, kako bi Srbija zaista postala njena članica, jer će to mnogo manje koštati nego trenutni status. 

Vojvodina je kao vrednost dobila prosečnu ocenu 4,37. To nije visoka ocena, ali i dalje je u grupi važnijih tema i znatno se izdvaja od Kosova i članstva u EU. Zanimljivo je da su ocene nebitno i manje bitno dobile ukupno 8 glasova. Ocenu je “pokvarilo” 30 odgovora u prilog tome da je to osrednja tema po važnosti, dok je za 185 važna ili veoma važna, što znači da u odnosu na strukturu ispitanika i prosečnu ocenu, ona jeste veoma važna za mnoge u Vojvodini.

Odnos starosnih grupa prema političkim i društvenim vrednostima.

Odnos prema Kosovu.

Stariji od 36 godina pokazuju tendenciju da temu Kosova smatraju za manje bitnu temu. Za mlađe od 36 godina, stavovi su podeljeni. Iako je mali uzorak mladih, vidi se da je za njih to pitanje podjednako bitno kao što je i nebitno. Niti u jednoj grupi ne postoji takav odnos, što je zanimljivo jer se mlađi ne sećaju vremena kada je Kosovo bilo sastavni deo Srbije (u stvarnosti).

Odnos prema nezaposlenosti.

Kod svih grupa ovo pitanje je veoma važno. Postoji malo odstupanje, jer je starosnim grupama od 18 do 35 ova tema veoma važna, odnosno više je onih koji kažu da je to veoma važno do važno. To je sasvim razumljivo, jer su to grupe koje razmišljaju o poslu ili ga traže i razmišljaju o svojoj budućnosti.

Odnos prema stabilnosti i miru.

Starijima od 36 godina ova tema je važnija, što je takođe za očekivati. Ratovi, loša iskustva i godine života upućuju na to.

Odnos prema demokratiji i slobodi.

Svima je ova tema važna. Samo pitanje, pored toga, vrlo je teško jer je reč o vrlo difuznim pojmovima koji imaju različito shvatanje kod svakog pojedinca. Stiče se utisak da grupa od 36 do 45 pokazuje određenu dozu letargičnosti po ovom pitanju. Pored malog uzorka, zbog čega se tema mora dalje ispitati, naša pretpostavka je da je ova generacija najviše očekivala od promena 2000-tih, a da se najviše razočarala. Upravo je to razočarenje dovelo do stava da se u ove vrednosti sve manje veruje. Rezultati pokazuju da je starijima takođe ovo pitanje manje važno, ali to je razumljivo za ove generacije.

Ekologija.

Tema važna svima, ali se uočava razlika da je grupi od 18 do 25  godina to ipak važnija tema nego starijima. Ove starosne grupe imaju sličan stav i u ostatku “razvijenog” sveta. 

Životni standard.

Svima je važno i nema odstupanja i razlika u odnosu na starosnu dob.

Javna bezbednost.

Svima je ova tema podjednako važna.

Društvene nejednakosti.

Svima važna tema, ali postoje i pojedinci koji je smatraju nebitnom. Suviše je mali broj da bi davali bilo kakvo tumačenje, ali bilo bi zanimljivo kad bi ovu temu povezali sa ličnim primanjima i zanimanjem, kao i poslom od koga žive.

Članstvo u EU.
U svim starosnim grupama postoje podeljena mišljenja po ovom pitanju. Grupa od 18 do 35 ipak pokazuje zanimljivu tendenciju da je skoro podjednak broj onih koji smatraju ovu temu veoma važnom i  važnom i onih koji je smatraju kao nebitnu i manje bitnu. 

Vojvodina kao politička i društvena vrednost.

Ponovo dolazimo do podatka da je za ovo pitanje najmanje zainteresovana najmlađa populacija. Već sledeća kategorija od 26 do 35 godina zainteresovana je podjednako kao i ostale generacije. Ukupno, 79,4% ispitanika je ovu temu označilo kao veoma važnu ili važnu.

Odnos prema ovoj temi spram podatka gde su ispitanici rođeni je takođe indikativan, jer proizilazi da su najzainteresovaniji rođeni u inostranstvu, zatim u Vojvodini, a najmanje rođeni u centralnoj Srbiji. Treba podvući da su ispitanici klasifikovani prema mestu rođenja, a ne mestu življenja, tako da bi u tom slučaju možda bili drugačiji rezultati.

Grafikon prikazuje važnost Vojvodine kao društveno političke teme u odnosu na starosne grupe koje ocenjuju da je to važno ili veoma važno pitanje, odnosno imaju pozitivan stav prema Vojvodini. 

11 – Da li se vi osećate kao Vojvođani? 

Ovo pitanje je vrlo opšte i može da podrazumeva mnogo toga, od toga da je Vojvodina samo mesto življenja, do toga da se Vojvodina smatra posebnim političkim entitetom, sa svim odlikama neke društvene pripadnosti – građanske ili etničke.

Izrazito veliki broj ispitanika je odgovorio sa “Da” na ovo pitanje, tačnije 86,55%. Svega 13,45% je reklo da se ne oseća tako. Naravno, moguć je odgovor da je ova online anketa naslovljena tako da u startu odbije one koji imaju negativan odnos prema pitanju Vojvodine i njenog identiteta. Neko ko ne oseća Vojvodinu kao svoju, ne bi se trudio da ispuni formular ankete koja ima u naslovu reči “identitet Vojvodine”. Ipak, jedan podatak govori da možda i nije tako. Naime, od 20 anketiranih putem telefonskog razgovora 90% je jasno odgovorilo da se osećaju kao Vojvođani. Svih 20 su se izjasnili kao Srbi. Premda je, ponavljam, ovo zaista mali uzorak, tako visok procenat ukazuje na jasnu tendenciju koja se ne može zanemariti. Tome treba dodati da se 89,39%ispitanika koji su naveli da su rođeni u Vojvodini izjasnilo kao Vojvođani, što je tendencija kao i u telefonskom delu ankete. To znači da se oko 90% rođenih u Vojvodini oseća kao Vojvođani. 

Pogledajmo podatke obrnutim redosledom, od anketiranih koji se ne osećaju kao Vojvođani, da bi ustanovili ko se nalazi među tih 10%.

Ako pogledamo grafikon ispod, videćemo da ipak postoji pozitivna korelacija između mesta življenja i osećanja pripadnosti. 

Starosne grupe koje smatraju da su Vojvođani.

Još jednom ću napomenuti da je uzorak grupe od 18-25 godina vrlo mali, ali da se uočava da se njeni pripadnici najmanje osećaju kao Vojvođani. Ovaj  podatak zahteva posebno istraživanje, ali se mora napomenuti da su u pitanju generacije koje su odrasle kada Vojvodina nije imala autonomiju, ali i tokom perioda u kome se razgovor u javnom prostoru o Vojvodini vodio vrlo slabo ili skoro nikako. To je posebno izraženo za razdoblje od 2012. godine, kada tema Vojvodine postaje još nevidljivija. 

12 – U kakvoj Vojvodini biste želeli da živite?

Za kraj ostavljeno je otvoreno pitanje ispitanicima da iskažu svoje viđenje Vojvodine, odnosno kako bi po njima, Vojvodina trebalo da izgleda u budućnosti.

Skoro svi ispitanici su dali jedan ili više odgovora. Uočljivi su bili određeni obrasci u odgovorima, pa smo ih klasifikovali u 17 grupa. Svrha ovog pitanja bila je unapređenje kvaliteta odgovora na prethodno pitanje u kome su ponuđene skale u odnosu na uobičajene specifičnosti Vojvodine. Želeli smo da ustanovimo da li anketirani imaju svoja mišljenja po tom pitanju. Rezultati su sledeći:

Pored navedenih, nabrojani su i pojmovi poput decentralizacija, sekularnost, otvorenost, socijaldemokratija itd. Prva četiri odgovora jasno ukazuju na zalaganje za veći stepen samostalnosti Vojvodine od trenutnog stanja (teško je reći od trenutne autonomije).  Za ispitanike, pitanje Vojvodine jeste ujedno i pitanje autonomije i jedna od specifičnosti Vojvodine sama po sebi. 

Rezultati pokazuju da autonomija  jeste veliko političko pitanje koje se vrlo vešto, suptilno i tiho guši od strane vlasti, jer je bilo uvek izrazito bolno i ponižavajuće za političke elite u Beogradu, koje teško mogu da razumeju Vojvodinu, kao što ne razumeju ni potrebu za decentralizacijom cele Srbije. 

Zaključak.

Svaka politička većina želi da nametne svoj politički, društveni i moralni obrazac društvu. On služi za postizanje političkih ciljeva, u pravcu koji će biti kompatibilan sa vrednostima politike te većine, ali i kao mehanizam komunikacije sa društvom. Istraživanja o Vojvodini su izbrisana dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine (na državnom nivou), a popuno se nestala od 2016. godine preuzimanjem pokrajinske vlasti. Stav ove partije prema Vojvodini je neprijateljski, ali i kontradiktoran jer je baziran na nespojivosti vrednosnog sistema, prema kome je Vojvodina srpska, premda ona odavno predstavlja poseban politički i društveni entitet

Pored toga što uzorak nije reprezentativan, naša hipoteza je da se na reprezentativnom uzorku rezultati ne bi mnogo razlikovali. 

Ispitanici su jasno iskazali osećaj pripadnosti Vojvodini i doživljavaju je kao mesto koje ime je blisko i sa kojim se poistovećuju. 

Vojvodinu vide kao relativno zaokruženu celinu, sa svojim vizuelnim identitetom (ravnica), svojim kulturnim vrednostima (multikulturalnost), svojom privredom (poljoprivreda), svojom kulturom (tamburaška muzika) i posebnim duhom (mentalitet). 

Izrazito veliki broj ispitanika je odgovorio da se osećaju kao Vojvođani (86,55%), što jasno ukazuje da ljudi osećaju Vojvodinu kao mesto pripadanja. Iz podataka o mestu rođenja, očigledno je da postoji razlika između onih koji su se ovde rodili i koji se osećaju kao Vojvođani i onih koji nisu i ne osećaju se tako. Takođe, treba napomenuti da izjašnjavanje etničke pripadnosti ispitanici vide kao jedan standard koji je nametnut i koji ne mogu jasno da povežu sa regionalnim indentitetom. Isto tako, mora se napomenuti da ne postoje neke određene etničke pripadnosti koje više koreliraju sa osećajem pripadnosti Vojvodini. 

Zahvaljujem se koleginici Kulačin Bojani na velikoj pomoći, strpljenju i istrasjnosti u obradi podataka.