UVOD

Politički sistem u Srbiji je doživeo mnogo promena od uvođenja višestranačkih izbora pre više od tri decenije. Zakoni koji regulišu organizovanje političkog delovanja i izbore za predstavnike građana, način finansiranja političkih organizacija, kao i same političke partije, su se menjale u cilju postizanja „boljih rešenja”. Rezultat toga je da imamo jedan od najgorih političkih sistema u Evropi. Kada tome dodamo i veliki uticaj medija u političkom život, shvatamo koliko je činilaca koji određuju negativno naš politički sistem, podsetimo se ko sve zastupa građane u mesnim zajednicama, skupštinama opština, gradova, pokrajine i republike. 

Jedan od segmenata jeste i izborni sistem. Bio sam svedok i učesnik na izborima od vremena dvokružnog većinskog sistema, jednokružnog većinskog sistema, mešovitog i proporcionalnog izbornog sistema i uvideo sam koliko je značajna uloga i važnost načina na koji  građani biraju svoje predstavnike. On ne određuje samo koliko će koja stranka imati predstavnika, odnosno ko će formirati većinu (vlast), već i ko su ljudi koji zastupaju građane. Većinski izborni sistem dao je presudan uticaj na izbor birača među kandidatima, pored toga koju stranku zastupa. Proporcionalan sistem je doveo do „pravednije“ zastupljenosti političkih partija, ali je potpuno derogirao kvalitet ljudi koji sede po skupštinama. Neću preterati ako kažem da najveći broj današnjih odbornika i poslanika u skupštinama opština, gradova, pokrajine i republike, kada bi se ljudi birali po imenu, ne bi čak mogao ni biti kandidat na listama, a kamoli da bude izabran! 

Problem izbornih sistema je usko stručno pitanje i njena važnost se bazira na malobrojnoj stručnoj javnosti koja poznaje ovu materiju, na razumevanju njene važnosti, ali i odgovornosti političke elite. Zbog toga ovo nije tema koja je zastupljena i koja je interesantna za glasače.

Jedna od posledica lošeg izbornog sistema poput našeg, je izuzetna disproporcija u zastupljenosti prema regionalnoj pripadnosti, okruzima i lokalnim samoupravama. Najbolji primer je izborni sistem koji reguliše izbor poslanika za Narodnu Skupštinu Republike Srbije. Ovaj zakon, za koji se zaboravlja da je “Šešeljev” zakon, donet 90-tih, je pretrpeo samo kozmetičke promene, najviše u pogledu obaveznih mesta za žene i smanjivanje cenzusa. Razlozi su “udvaranje” i “šminkanje” mrtvaca za institucije Evropske unije i neke države članice iste, od kojih ekonomski zavisimo, jer su nam najveći donatori, investitori i uvoznici. Teško je poverovati da nije u pitanju obostrana, prećutna igra koja se igra po vrednosnom sistemu koji odgovara velikom narativu u kome se mali deo ljudskih prava predstavlja kao vrhunac demokratije.

Većini političara i političkih aktera su “puna usta” promene sistema, promene mentaliteta ljudi i ostalih parola koje ne obećavaju ništa osim mantre kojom se opravdava nesposobnost da se krene u promene koje pripadaju polju politike i političkom sistemu. Jedna od suštinskih jeste i promene izbornog zakonodavstva, a izborni sistemi su samo jedan deo toga. 

 

ANALIZA 

Ova analiza ima za cilj da prikaže slikovito jedan od problema: kako loš izborni zakon dovodi do velikih disproporcija u zastupljenosti regiona i opština u Narodnoj Skupštini. Republika Srbija ima jedan dom u kome bi trebale biti sažete funkcije koje neke države imaju kroz dva skupštinska doma. Trebalo bi da odražava neku vrste proporcije, da je svačiji glas podjednako bitan – od glasača u Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Smederevu, Šapcu, Nižu, Kragujevcu – ali i manjim opštinama. S tim u vezi je činjenca da građani ne glasaju za kandidate za poslanike, čak ne ni za stranke, nego za koalicije u kojima se još više gubi povezanost između glasača i stranke koja ih predstavlja. Poslanici nemaju nikakvu odgovornost prema građanima, biračima, još manje prema sredinama koje su manje. Još gore, oni više nisu lojalni ni stranačkim organima, koji su najčešće lakrdija u pokušaju mimikrije demokratije, već se određuju na osnovu bliskosti pojedincima koji potpisuju koalicione liste.

Nije ni čudo zašto ne postoji volja unutar stranaka da se one menjaju, jer stranke u Srbiji zaista jesu privatne firme čiji predsednici i nekolicina oko njih jesu zaista vlasnici firme. Poslanici su zaposleni trgovci koji ne odgovaraju “tržištu” glasača već “gazdi”. Zašto bi neko sekao granu na kojoj sedi? Kratkoročno to jeste dobra taktika, ali dugoročno to će dovesti do raspada političkog sistema i društva, razdvajanja i otuđenja građana i birača od donosioca političkih odluka, do odlučujućeg uticaja velikog novca na ishod rezultata izbora, itd. Možda nekome ovo zvuči  naivno,  ali postoje i moralni razlozi i odgovornost nosioca političkih odluka zbog čega bi trebalo da se zamisle o ovim temama. 

Vanredni izbori za poslanike Narodnu Skupštinu Republiku Srbije zakazani su za 17. 12. 2023. godine, kao i za poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, odbornike Skupštine Grada Beograda, kao i nekih lokalnih skupština. Od 1990. godine, ovo su četrnaesti izbori, za najviše zakonodavno telo u našoj državi, što je još jedan pokazatelj nedemokratičnosti i izrugivanje ruglu, kako te institucije tako i celog političkog sistema. Večita igra vlasti i opozicije jeste da dobar deo opozicije traži vanredne izbore kako bi se stekao dojam da je vlast “slaba” i vlasti koja raspisuje iste, jer time produžava svoj mandat. Opozicija je često nespremna za izbore, a vlast raspisivanjem indirektno priznaje da nije kadra da vlada.

 

METODOLOGIJA

Za analizu sam izdvojio šest lista: Srpska napredna stranka, Srbija protiv nasilja, Socijalistička stranka Srbije, koalicija Dveri i Zavetnici, koalicija Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije, Srpska radikalna Stranka. Sem SRS, pretpostavka je da će sve navedene liste preći cenzus i dobiti svoje predstavnike u Skupštini. SRS je uvrštena u analizu kao stranku koja treba da bude primer centralizovane stranke. U kasnijoj analizi sam uvrstio i Savez vojvođanskih Mađara, kao stranku koja će preći cenzus, ali je teritorijalno izrazito vezana za Vojvodinu. 

Izdvojio sam pet regiona, kojim se služi Zavod za statistiku Srbije i koji predstavljaju približno isti broj stanovnika (Beograd, Šumadija i Zapadna Srbija, Južna i Istočna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija). Ovo ne važi za jedan region, Kosovo i Metohiju. 

Navedena tabela pokazuje koliko je nominalno i procentualno poslanika ispred navedenih lista po regionima.

 

	Beograd		Vojvodina		Šumadija i Zapadna Srbija		Južna i Istočna Srbija		Kosovo i Metohija
	Broj kandindata	%	Broj kandindata	%	Broj kandindata	%	Broj kandindata	%	Broj kandindata	%
SNS	81	32.4	56	22.4	61	24.4	48	19.2	4	1.6
SPS	48	22.5	35	16.4	65	30.5	60	28.1	5	2.3
SRS	81	32.4	40	16	69	27.6	58	23.2	2	0.8
DVERI ZAVETNICI	59	23.5	36	14.3	92	36.8	62	24.8	1	0.4
DSS POKS	48	19.2	66	26.4	81	32.4	54	21.6	1	0.4
SPN	101	40.4	51	20.4	54	20.4	42	16.8	2	0.8

 

Kada razvrstamo ukupan broj kandidata ovih šest izbornih lista, po opštinama i gradovima, to izgleda ovako:

Lokalna samouprava	Broj birača	Br. kadidata	Lokalna samouprava	Broj birača	Br. kadidata
ALEKSANDROVAC	21340	9	NEGOTIN	36267	3
ALEKSINAC	40193	8	NIŠ	227899	65
ALIBUNAR	16920	4	NOVA CRNjA	7966	2
APATIN	24081	4	NOVA VAROŠ	12535	6
ARANĐELOVAC	36882	15	NOVI BEČEJ	18663	3
ARILjE	14764	5	NOVI KNEŽEVAC	8550	1
BABUŠNICA	8420	4	NOVI PAZAR	91046	5
BAČ	12100	1	NOVI SAD	339226	73
BAČKA PALANKA	45218	6	ODžACI	24039	5
BAČKA TOPOLA	27528	3	OPOVO	8069	1
BAČKI PETROVAC	11760	4	OSEČINA	9308	3
BAJINA BAŠTA	21530	7	PANČEVO	106782	15
BATOČINA	9696	5	PARAĆIN	46425	7
BEČEJ	31587	4	PEĆ	4299	2
BELA CRKVA	15676	1	PEĆINCI	15612	2
BELA PALANKA	8607	4	PETROVAC NA MLAVI	31016	6
BEOČIN	13435	2	PIROT	45419	9
BEOGRAD	1610052	418	PLANDIŠTE	8604	1
BLACE	8503	3	POŽAREVAC	57369	16
BOGATIĆ	24110	8	POŽEGA	23055	8
BOJNIK	8302	5	PRIBOJ	27377	6
BOLjEVAC	9694	5	PRIJEPOLjE	32050	9
BOR	39917	9	PRIŠTINA	14725	4
BOSILEGRAD	7265	1	PROKUPLjE	35979	14
BRUS	12737	4	RAČA	9063	1
BUJANOVAC	42632	2	RAŠKA	19486	5
ČAČAK	94536	24	RAŽANj	6025	1
ČAJETINA	13634	2	REKOVAC	8166	3
ĆIĆEVAC	7232	1	RUMA	45752	10
ČOKA	8833	1	ŠABAC	99964	23
ĆUPRIJA	28496	8	SEČANj	10369	1
DESPOTOVAC	21691	4	SENTA	19663	1
DIMITROVGRAD	7967	7	ŠID	29470	4
DOLjEVAC	13892	3	SJENICA	27339	2
GADžIN HAN	5647	2	SMEDEREVO	94953	17
GNjILANE	8330	1	SMEDEREVSKA PALANKA	39563	8
GOLUBAC	8050	2	SOKOBANjA	13234	4
GORNjI MILANOVAC	34813	7	SOMBOR	71341	12
INĐIJA	40599	7	SRBOBRAN	13376	4
IRIG	9040	2	SREMSKA MITROVICA	68868	13
IVANjICA	24780	8	SREMSKI KARLOVCI	8065	2
JAGODINA	64046	18	STARA PAZOVA	56220	12
KIKINDA	47079	15	SUBOTICA GRAD	125889	19
KLADOVO	21487	2	SURDULICA	16425	3
KNIĆ	10503	2	SVILAJNAC	23816	2
KNjAŽEVAC	23068	6	SVRLjIG	10296	3
KOCELjEVA	10665	3	TEMERIN	24793	7
KOSJERIĆ	9035	3	TITEL	12696	3
KOSOVSKA MITROVICA	15394	3	TOPOLA	17501	7
KOVIN	27695	5	TRGOVIŠTE	4512	1
KRAGUJEVAC	152166	32	TRSTENIK	34211	6
KRALjEVO	98961	32	TUTIN	32722	1
KRUPANj	13010	4	UB	22596	2
KRUŠEVAC	105059	22	UŽICE	57933	19
KUČEVO	15511	2	VALjEVO	75340	21
KULA	33822	2	VARVARIN	14855	4
KURŠUMLIJA	13929	4	VELIKA PLANA	35550	8
LAJKOVAC	11478	4	VELIKO GRADIŠTE	18881	8
LAPOVO	6490	1	VITINA	2785	1
LEBANE	16811	9	VLADIČIN HAN	16127	8
LEPOSAVIĆ	9661	2	VLADIMIRCI	13929	5
LESKOVAC	114361	25	VLASOTINCE	28912	11
LIPLjAN	6261	1	VRANjE	60305	20
LjIG	8592	2	VRBAS	33746	7
LjUBOVIJA	13027	6	VRNjAČKA BANjA	23555	7
LOZNICA	75677	13	VRŠAC – GRAD	44331	5
LUČANI	15100	2	ŽABALj	21291	4
MAJDANPEK	15889	2	ŽABARI	11243	1
MALI ZVORNIK	15759	6	ŽAGUBICA	10470	1
MALO CRNIĆE	11765	2	ŽITIŠTE	13659	2
MEROŠINA	9939	3	ŽITORAĐA	11914	2
MIONICA	10822	1	ZRENjANIN	100005	18
NEGOTIN	36267	3	ZUBIN POTOK	4504	1

 

Posmatrano po regionima:

 

	broj glasača	broj kandidata	Broj birača po kandidatu
Beograd	1610052	417	3861
Južna i Istočna Srbija	1162353	329	3533
Kosovo i Metohija	279896	15	18660
Šumadija i Zapadna Srbija	1728464	419	4125
Vojvodina	1669154	284	5877

 

 

ŠTA DA OČEKUJEMO

Gore smo uporedili broj svih kandidata na naznačenim listama. Srbija ima sistem zatvorenih lista, što znači da glasamo za stranku i time se njoj ukazuje poverenje, ne i određenom kandidatu. Ovo je zastareo, nedemokratičan i netransparentan način glasanja jer građanin svoj suverenitet ukazuje stranci koja odlučuje ko će biti kandidat i poslanik. Da stvar bude još komplikovanija, poslanik je vlasnik mandata tako da može da izađe iz svog poslaničkog kluba i stranke i da raspolaže sa njim kako želi, iako za njega zapravo niko nije ni glasao. 

Stranke, koalicije predlažu kandidate po redosledu koji smatraju bitnim. Analizom prethodnih rezultata i praćenjem istraživanja javnog mnenja svaka lista projektuje koliko će dobiti glasova i koliko će to biti poslanika. Zato je analiza jedino smislena ako budemo izvršili projekciju koliko će ove liste osvojiti poslaničkih mesta na izborima 17.12.2023. godine. Preuzeo sam istraživanja javnog mnenja četiri istraživačke kuće koje su javno predstavljene i urađene u periodu septembar i oktobar 2023. godine. Ni na koji način ne predviđam da će ovo biti krajnji ishod niti je to cilj ove analize. Ovako bi to izgledalo u broju osvojenih mandata: 

 

	Raspored osvojenih mandata
SNS	122
SPS	22
SPN	70
Dveri Zavetnici	13
DSS POKS	10
SRS	8
SVM	5

 

Ako te mandate sortiramo prema regionima, na osnovu redosleda kandidata na listama, dobićemo ove rezultate:

 

	Beograd	Južna i Istočna Srbija	Kosovo i Metohija	Šumadija i Zapadna Srbija	Vojvodina	UKUPNO
SNS	46	20	4	28	24	122
SPS	9	3	1	7	2	22
SPN	37	12	1	10	10	70
Dveri Zavetnici	6	1	0	5	1	13
DSS POKS	3	2	0	1	4	10
SRS	6	0	0	1	1	8
SVM	0	0	0	0	5	5

 

U procentima:

	Beograd	Južna i Istočna Srbija	Kosovo i Metohija	Šumadija i Zapadna Srbija	Vojvodina
SNS	37	16	3	22	19
SPS	40	13	4	31	9
SPN	52	17	1	14	14
Dveri Zavetnici	46	7	0	38	7
DSS POKS	30	20	0	10	40
SRS	75	0	0	12	15
SVM	0	0	0	0	100

 

 

ZAKLJUČAK

Naredna tabela pokazuje koliko je potrebno glasača na osnovu projekcije rezultata, po jednom poslaniku, za svaki od regiona. Uočena disproporcija predstavlja loš i opasan trend, koji će se, po svemu sudeći, nastaviti kao i u prethodnim sazivima. U sadašnjem, dolazećem, sazivu, čak 42% poslanika dolazi iz Beograda. Ovo je zabrinjavajuće ako se ima na umu da je udeo glasača iz Beograda samo 25% od svih glasača u Srbiji.  

 

Region	glasova po poslaniku
Beograd	15047
Južna i Istočna Srbija	30588
Kosovo i Metohija	46649
Šumadija i Zapadna Srbija	33240
Vojvodina	35514

 

To znači da za jednog poslanika glasa 15 hiljada Beograđana, dok za ostale građane Srbije mora da glasa duplo više glasača da bi dobili poslanika. Drugim rečima, glas u Vojvodini i ostatku Srbije (bez Beograda) vredi duplo manje nego glas u Beogradu. Ovaj ponižavajući, nepravedan, disproporcionalan i nedemokratski odnos je posledice centralizacije, potpunog odsustva svesti srpske političke elite (koja se najvećim delom nalazi u Beogradu) o ovom problemu, i izrazito lošeg izbornog zakona, koji je stvoren da bi se stvorila još veća centralizacija.

Ovaj problem se delimično može rešiti izmenama izbornog zakona tako što bi se Srbija podelila u više izbornih jedinica unutar proporcionalnog preferencijalnog izbornog sistema. To bi bio početak i mali ali, značajan korak ka manjoj centralizaciji koja je prisutna u svim sferama, od  politike, ekonomije, kulture, demografije itd.