Politička nestabilnost i geopolitički sukobi uoči parlamentarnih izbora u Češkoj
Gotovo je sigurno da parlamentarni izbori u Češkoj Republici neće izazvati tako dramatične promene kao upravo održani u susednoj Nemačkoj, mada je njihov epilog još neizvesniji. Koalicija ANO desnog populiste Andreja Babiša u prethodnom sazivu održala se na vlasti, ali nije uspela da formira stabilnu većinu i čini se da će joj to ovaj put još teže poći za rukom. Ipak, izbori su dobra prilika da se šira javnosti upozna sa političkim prilikama u ovoj državi koje, na izvestan način, reflektuju gotovo sve ključne tendencije prisutne u drugim državama Evrope.
Na prvom mestu, to je ubrzano propadanje nekada vladajuće Socijaldemokratske stranke, koja nakon zaokreta udesno ne pronalazi svoj novi identitet. Jedna od nekolicine jakih stranaka krajnje levice na istoku Evrope, Komunistička partija Češke i Bohemije, još samo po imenu podseća na izvorna načela. Ove dve parije, u prethodnom mandatu, pružale su parlamentarnu podršku premijeru Babišu, a sada se grčevito bore za prelazak cenzusa od 5% i ostanak u parlamentu. Krajnje desna Stranka slobode i direktne demokratije (SDP), sa svojom anitmigrantskom i antimuslimanskom retorikom, ideološki bliska vladajućim strankama susedne Mađarske i Poljske, može da računa na dvostruko više glasova.
Okosnicu buduće vlade činiće ipak jedna od tri političke grupacije čiji se rejting tokom 2021. godine kretao u granicama od oko 20 % podrške birača. To su vladajuća ANO(trenutno za nekoliko procenata ispred drugih prema istraživanjima javnog mnjenja), koalicija stranaka desnog centra SPOLU i koalicija Piratske stranke i gradonačelnika izabranih sa nezavisnih lista- STAN.
Uspon Piratske stranke bio je jedan od najzanimljivijih političkih fenomena poslednjih godina u Evropi i zato zavređuje da se malo više osvrnemo na njeno dosadašnje delovanje i buduće perspektive. Naime, na prethodnim izborima, 2017. stranka je osvojila 16% glasova, najviše od bilo koje druge sa tog političkog spektra u istoriji parlamentarizma. Tada je bila u uzletu kao sveža i nova snaga i na neki način uspela je da objedini posrnule levičarske, liberalne i socijaldemokrate ideale. Uz narativ o novim ljudima u politici, ostvarenim u svojim profesijama, Pirati su plenili neposrednim stilom komunikacije, neformalnim imidžom predsednika Ivana Bartoša (IT stručnjaka sa „dredovima“ koji uz to odlično svira harmoniku), delovali kao neko ko je u dodiru sa običnim čovekom, a opet ima dobre ideje kako da reformiše i unapredi državni sistem. Tada je bilo dovoljno smelosti da, među prvima, stanu iza ideja pokreta DiEM25 o transformaciji Evropske unije u transparentnu, istinski demokratsku federaciju i podrže Zeleni dogovor za Evropu, pored žestokih kritika da se tako svrstavaju uz radikalnu levicu. Zajedno sa drugim progresivnim politikama, kao što su: borba protiv korupcije, poreskih rajeva i tajnih ugovora, transparentni biznis, (braneći pri tom pravo na sticanje ličnog bogatstva) građanska participacija, antiratne politike, legalizacija marihuane – činilo se da kreiraju dobar put za utemeljenje novog liberalizma XXI veka, nakon što je neo-liberalizam uspeo da poništi gotovo sva njegova dostignuća prethodnih stoleća.
Danas Pirati ne nastupaju sa istim žarom kao ranije, a poslednjih meseci njihov rejting opada, tako da su sve dalje od šanse da formiraju buduću vladu. Desilo im se, kao i mnogim drugim pokretima tog tipa, da su polako postali deo sistema. Vrhunac političkog uspona bio je pobeda na lokalnim izborima u Pragu 2018. godine i izbor njihovog kandidata, Zdenjeka Hriba, za gradonačelnika. Njegovo javno delovanje, međutim nisu toliko obeležile akcije približavanja uprave građanima, kao što je to bio slučaj sa levičarskim gradonačelnicama Madrida i Barselone, niti projekti poput nacionalizacije stambenog fonda, kakav se najavljuje ovih dana u Berlinu od strane lokalnih vlasti. Postao je prepoznatljiv po međunarodnom incidentu, koji je izazvao time što je jedan od praških trgova nazvao po ubijenom ruskom političaru, protivniku Vladimira Putina, Borisu Njemcovu. Koalicijom sa pokretom STAN, afilijacije desnog centra, Pirati su skrenuli sa svog puta političke avangarde i pobudili opravdane sumnje koliko su zapravo antisistemska stranka. Drugo polje političkog delovanja u koje su uvučeni mimo svojih prvobitnih zalaganja su geopolitičke relacije, ponekad važnije od klasičnih ideoloških pozicija stranaka u mnogim državama periferije i istoka Evrope.
Koliko god nam se činilo da je Češka čvrsto inkorporirana u sistem Evropske unije, sa značajnim investicijama i visokim životnim standardnom u odnosu na države istoka i juga, ovdašnja politička scena nije imuna na podele među strankama koje čvrsto slede kurs EU i druge, pod određenim uticajem Kine i Rusije. Ključni zastupnici proruske politike su predsednik Zeman i premijer Babiš, a među strankama, pomenuta Komunistička partija. Ne treba ovu podelu shvatiti previše striktno, jer ne postoji niti jedan važan politički subjekt koji se zalaže za recimo napuštanje Unije (izuzev krajnje desnice), ali je činjenica da sadašnja vlast gaji određene simpatije prema autoritativnom i antiliberalnom stilu rukovođenja državom Vladimira Putina i zalaže se za jačanje poslovnih, posebno energetskih veza sa Rusijom, koje su ovoj državi i najveći spoljnopolitički adut. Pirati, blok desnog centra i socijaldemokrati privrženiji su spoljnopolitičkoj politici Brisela i protiv većeg upliva Rusije u ekonomiju. Stavovi predsednika i premijera su bliži poziciji rukovodstava Višegradske grupe. Pokazalo se da je ovo bitnija tačka saradnje (ili razdora) među strankama, od drugih programskih pitanja.
Dobra ilustracija kako to funkcioniše u praksi je tema koja se našla u fokusu javnosti pred izbore, a u isto vreme odslikava spoljno političke i izazove budućeg Evropskog zelenog plana. Naime, premijer Babiš je zatražio je od Brisela da nuklearna energija bude definisana kao jedan od mogućih izvora obnovljive energije, insistirajući na tome da bez ulaganja u nova nuklearna postrojenja njegova država ne može dostići zacrtane ciljeve smanjenja emisije ugljenika. Vlada očekuje ulaganja u novi blok nuklearne elektrane Dubovski u vrednosti od 2 milijarde eura. Izbor odgovarajućeg investitora za ovaj unosan posao mogao bi biti najozbiljniji geopolitički test za Češku još od pada komunizma.
Među kandidatima su kompanije iz SAD, Francuske i Južne Koreje, ali i ruski Rosatom i pojedine kineske kompanije. Služba bezbednosti, podržana od strane socijaldemokrata na čelu ministarstava inostranih i unutrašnjih poslova, upozorila je da bi izbor ruskih ili kineskih kompanija ugrozio nacionalnu bezbednost. Rezoluciju koja sadrži preporuku ove vrste usvojio je parlament, uz podršku opozicionih stranaka desnog centra i Pirata. Vlada je pokušala da se opravda delimičnim prihvatanjem ovog zahteva, tako što će iz procesa javnih nabavki biti izuzete kineske kompanije, ali ona je zavisna od podrške predsednika Zemana koji pokušava da u igri ostavi Rosatom. Sama ideja o proširenju nuklearnih kapaciteta sigurno neće naići na dobar prijem u Nemačkoj, pogotovo ako Zelena stranka bude članica vladajuće koalicije, ali se u samoj državi od relevantnih stranaka, jedino vanparlamentarna Zelena stranka izričito protivi upotrebi nuklearne energije.
Premijer Babiš i njegova ANO 2011, takođe zaslužuju da budu posebno pomenuti kao specifičan politički fenomen. Osnovana kao bigtent koalicija 2011. godine, nakon parlamentarnih izbora 2013, izborila se za mesto manjinskog partnera u vladi socijaldemokrata, da bi vremenom potpuno progutala svog koalicionog partnera. Babiš je stekao poverenje naroda kao uspešan privrednik, pragmatičan i jak lider. U stvarnosti, on je monopolista čije kompanije u potpunosti kontrolišu češki agrokompleks i dobrim delom medijsko tržište. Zbog toga ga nazivaju i istočnoevroskim Berluskonijem. Takva koncetracija moći izazivala je podozrenje i sumnje u zloupotrebe koje su se obistinile kada je 2019. godine Evropska komisija potvrdila da se, zbog privatnog biznisa, on nalazi u sukobu interesa.
Usledile su višednevne i masovne demonstracije u gradovima Češke sa zahtevima da premijer podnese ostavku. Samo u Pragu okupljalo se više od 200000 ljudi, ali je Babiš uspeo da se odupre, uz pomoć predsednika Zemana i SDP, koja od tada podržava vladu. Najnovija afera koja može donekle poremetiti očekivano dobar izborni rezultat ANO je vest da se Babiš nalazi na listi evropskih političara, zajedno sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i ministrom finansija Srbije Sinišom Malim, koji su svoju imovinu sakrivali u poreskim rajevima, poznatija kao Pandora papers. On je, naravno, demantovao takve tvrdnje i relativno spokojno čeka izbore sa procenjenom podrškom od oko 25% glasača.
Najverovatniji ishod je manjinska vlada Babiša i nastavak političke nestabilnosti, ali se najviše strahuje od toga da će buduća vlada biti sačinjena u dogovoru sa desnicom, što bi Češku politički još više približilo državama kao što su Mađarska i Poljska. Pirati će biti primorani da čekaju povoljniji trenutak za promene, ili će biti suočeni s teškim izborom da formiraju veliku koaliciju sa socijaldemokratama i desnim centrom. Takav ishod učinio bi od njih partiju establišmenta i otupio ideološku oštricu na duži vremenski period.
