MEĐUNARODNI DAN DEMOKRATIJE

0
89

aleks

 MEĐUNARODNI DAN DEMOKRATIJE

Generalna skupština UN 2007. godine donela je odluku da se 15. septembar obeležava kao Međunarodni dan demokratije, a povod je usvajanja Univerzalne deklaracije demokratije 15. septembra 1997. godine, od strane Interparlamentane unije. Razlog je bio podrška državama u svojim naporima da ojačaju i konsoliduju demokratiju. Iz ovoga se izvode ostale srodne pojave koje proizilaze ili su usko vezane za pojam demokratije, kao što su: vladavina prava (pravna država), ljudska prava, slobode, tolerancija, pluralizam, borba protiv represija, itd. 

 

Demokratija nije mesto, odredište, poslednja stanica, ona nema krajnji ishod. Demokratija je mnogo toga i predstavlja svašta, ona je neprekidni proces ostvarivanja naših predstava, ideala. Ona je borba, nastojanje, bitka, težnja, tražnja, trka, kampanja koja je u nekom smislu sama sebi protivrečna jer zahteva žrtvu, snagu, trud, napor, suprotstavljanje, silu, kako bismo došli do neke utopije, gde nas čeka večito blagostanje, mir i spokoj. Neprijatelji demokratije su razni, od pojedinaca, institucija, neformalnih grupa, koje će retko priznati da su protiv demokratije. Problem u shvatanju demokratije nije u “njima” negu u nama samima, našim pogledima i shvatanjima, projekcijama naših ideala. 

 

Na tom putu mi smo u stalnom problemu, jer ne znamo da li smo prešli određeni put, da li smo hodali u mestu, ili smo hodali u pogrešnom pravcu.

Skretanje pažnje na ovaj problem je neophodno ako želimo da ostavimo naše okruženje i svet u boljem stanju od onoga koji smo zatekli kada smo se rodili i kada smo postali punoletni. Mnogo je razloga za uzbunu i zabrinutost da se ovo neće desiti. Naša uljuljkanost u “prihvatljivo” stanje demokratije u najširem smislu je siguran put da nepovratno krenemo u pravcu ozbiljnog narušavanja demokratije koje se ne može lako vratiti.

Da bi potvrdio prethodno iznet stav, uzeću za primer izveštaj Freedom housekoji vrlo detaljno, metodološki pouzdano i komparativno pokazuje da je demokratija u svetu “pod opsadom”. Poslednjih 15 godina  došlo je do pada indeksa demokratije i sloboda na svetskom nivou. Metod je zapravo jednostavan: razlika broja zemalja u kojima se stanje poboljšalo i pogoršalo. Dodatno je zabrinjavajuće što su velike zemlje (u odnosu na populaciju, ekonomiju, površinu, samim tim i uticajne –  Kina, Indija, SAD) počele da padaju u ovom pogledu, a one su uvek te koje “vode kolo” naspram malih država. Ovaj trend se, u međuvremenu, dodatno pogoršao, jer je pandemija postala opravdanje mnogim vlastodršcima za dalje uništenje demokratskih institucija. 

Evropa ne stoji mnogo bolje, posebno Istočna Evropa i naš region, u kome su sve države postale države sa lošom demokratijom ili hibridni režimi. Demokratija nije samo pitanje slobode govora već i mnogih drugih stvari. Posebno zabrinjavajući procesi, koji su usko povezani sa demokratijom, su nedostatak društvene pravde i rast ekonomske nejednakosti. Oni se mnogo teže ispravljaju. Česta mantra da je sloboda jednaka liberalnoj demokratiji, a da je ona jednaka ekonomskoj slobodi, se ovde pokazala kao neistinita. Ekonomske razlike postaju sve veće, a one su uvek povezane, ne sa urušavanjem, već sa nestankom demokratskih institucija, samim tim i slobode i pravičnosti. Neoliberali optužuju “populiste” i nacionaliste za ovu pojavu, ne pokušavajući da uvide razloge rasta nacionalizma i “populizma” koji predstavlja novu reč za bauk sa levice i desnice, a da ta reč nije ekstremizam. 

 

Srbija je preživela mnogo toga u protekle tri decenije, a kada je reč o stanju demokratije i sloboda vrlo je “uspešna” u padu i pretvaranju u hibridni režima koji liči na jednopartijsku državu. Razlika između hibridnog režima i autoritarizma je vrlo tanka i krhka, a razlog zbog čega još nismo skliznuli u autoritarizam je pitanje imidža koji režim (pod potpunom kontrolom Aleksandra Vučića) mora da ostvari pred svojim “partnerima” unutar EU i SAD. Mora se razumeti da za unutrašnju politiku ovih država ne bi bilo umesno davanje podrške autoritarnom režimu, u ovom slučaju režimu Aleksandra Vučića. Iza toga stoje i ekonomski interesi, ali i političko ideološki, jer mora se imati na umu da većinu u Evropskom parlamentu čini ista politička grupacija u kojoj se nalazi i SNS. 

 

Politički pregled je i nastao kao potreba da se o ovim pitanjima razgovara i time širi svest, ali i unapređuje razvoj mišljenja i sagledavanja ovog vrlo ozbiljnog problema. Ekološki problemi izraženi kroz evidentne klimatske promene i demokratija su danas na udaru i na najtežem ispitu. Formiranje novog diskursa koji će sadržati vrednosti kao što su: demokratija, solidarnost, očuvanje prirode, socijalne i ekonomske pravde je “rat” naših generacija. 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here