KAKO JE GLASALA VOJVODINA?
ANALIZA REZULTATA IZBORA ZA NARODNE POSLANIKE REPUBLIKE SRBIJE 2022. GODINE U VOJVODINI
Analiza teksta: Aleksandar Jovanović
Obrada podataka: Miloš Pankov
UVOD
Ove godine, 3. aprila, održani su redovni izbori za predsednika Srbije, vanredni izbori za poslanike Narodne Skupštine Srbije, redovni izbori za odbornike Skupštine Grada Beograda i nekolicina lokalnih izbora, pored ostalih u Kuli i Sečnju, na teritoriji Vojvodine. Prošlo je više od pedeset dana od tada, a još uvek nisu objavljeni zvanični rezultati parlamentarnih izbora, što je nedopustiva činjenica u svakoj demokratskoj državi. Poznati su samo preliminarni rezultati i raspodela mandata na nivou Srbije, a mediji su u međuvremenu saopštavali informacije samo za pojedine gradove i opštine, koji su njima bili interesantni, pre svega za Beograd. Još uvek nisu saopšteni podaci o glasanju na nivou opština, niti su objedinjeni podaci za Vojvodinu, užu Srbiju, Beograd. Smatramo da je to kršenje elementarnih demokratskih prava građana Vojvodine i zbog toga smo odlučili da to sami uradimo, ispred redakcije časopisa Politički pregled, na osnovu za sada dostupnih izveštaja opštinskih izbornih komisija i preliminarnih rezultata RIK. Ovom prilikom ćemo, po prvi put, predstaviti podatke o glasanju za svaku opštinu i grad u Vojvodini, kao i za čitavu Autonomnu pokrajinu Vojvodinu.
Ovde se nećemo baviti predizbornim radnjama i raznim potencijalnim manipulacijama na samim izborima i velikim neregularnostima, već samo analizom dobijenih rezultata.
Metodološki, mora se napomenuti da za analizu nisu bili dostupni podaci opštine Nova Crnja, koja redovno ima problema sa objavom rezultata, tako da ćemo izbegavati upotrebu apsolutnih brojeva. Ovaj nedostatak svakako neće mnogo promeniti ukupnu sliku, jer je broj birača u Novoj Crnji 8073.
Mora se skrenuti pažnja na to da svaki naredni izbori u Srbiji postaju sve manje transparentni i da izostaju podaci sa svih biračkih mesta. Prema tom kriterijumu, Srbija se svrstava među države koje ne mogu da sprovedu, ni tehnički, demokratske izbore. Ovo potvrđuje i programski direktor CRTA Raša Nedeljkov, koji je izjavio da „institucije koje su nadležne za sprovođenje izbornih zakona i nadzora nisu dovoljno doprinele zaštiti javnog interesa, već su dozvolile da se standardi za slobodne izbore dodatno urušavaju“, kao i da se „ovogodišnja izborna kampanja odvija u lošijim uslovima nego 2020. godine, koje je CRTA ocenila kao najgore do sada.“ Razlog treba tražiti u političkoj odgovornosti vladajućih stranaka, najviše SNS, koja čini sve da uruši ostatke demokratskih institucija.
O temi izbornih krađa pisali smo na našem portalu ranije u tekstu Izborne prevare.
SRPSKA NAPREDNA STRANKA
SNS je na ovim izborima, kao i na prethodnim, imala na svojoj listi i nekolicinu malih stranaka čija je podrška glasača sasvim sigurno zanemarljivo mala. U Vojvodini je dobila 44,36% ili 447.932 glasa, što je nešto više od državnog proseka (42,9%).
Iznad proseka je u 30 opština. U Vršcu je SNS osvojila 44,64%, što je u okviru proseka cele Vojvodine. Ispod prosečan rezultat ostvarila je u pet gradova: Novi Sad (36,89%), Sombor (42,07%), Subotica (36,29%), Pančevo (41,67%) i Zrenjanin (41,25%).
Druge opštine u kojima je SNS osvojila manje glasova su: Ada (32,19%), Bačka Topola (31,31%), Čoka (43,86%), Kanjiža (20,31%), Mali Iđoš (40,68%), Senta (26,35%) i Sremski Karlovci (39,6%). Razlog ovako “lošeg” rezultata leži u etničkom sastavu, jer u svim opštinama, sem Sremskih Karlovaca, živi relativna ili apsolutna većina Mađara. U svim ovim opštinama SVM je ostvarila vrlo dobar rezultat. Mora se uzeti u obzir da su ove dve partije više nego čvrsti koalicioni partneri na svim nivoima, da dolaze iz istog tabora evropskih partija, Evropske narodne partije. Veza između SNS i SVM uspostavljena je posredstvom mađarskog FIDESZ-a i njenog neprikosnovenog lidera, Viktora Orbana, pa nije ni čudo da SVM nekada nazivaju i mađarski SNS. Shodno tome, može se slobodno zaključiti da SNS ne stoji loše u tim opštinama.
SNS je u Vojvodini ostvarila 27,4% od ukupnog broja glasova. U užoj Srbiji (bez Beograda) je dobila 46,34% ili 871.282 glasova. Iako izgleda da je SNS u Vojvodini ostvarila rezultat iznad proseka, taj procenat se može delom objasniti malim brojem osvojenih glasova ove liste u Beogradu (34,4% ili 315.797), što je 19,3% od ukupnog broja osvojenih u celoj Srbiji. Ako uporedimo prestonicu Srbije i glavni grad Vojvodine, vidimo da je broj osvojenih glasova u Novom Sadu 36,8%, a u Beogradu 34,4%, što i nije velika razlika, ako se uzme u obzir da su Beograđani bili više motivisani da izađu na izbore za gradsku skupštinu. Poslednje dve godine širila se opoziciona mantra kako je moguća smena vlasti u Beogradu i da treba usmeriti celokupnu energiju ka tom cilju, kako bi se pokazalo da je SNS smenjiva. Da li će se to i dogoditi? Polazeći od toga koje su partije i pokreti potencijalne članice koalicije, teško da će do toga doći. Ovo „žrtvovanje republičkih izbora“ zarad osvajanja Beograda od strane većeg dela opozicije bio je ili očajnički potez, ili pogrešna procena i neshvatanje da Srbija nije Beograd i da se mora uvideti kako postoje ljudi i život izvan Beograda.
Najvažniji faktor lošeg rezultata SNS, ali i (jako) dobrog rezultata dve demokratske liste, Ujedinjene Srbije i Moramo je činjenica da Beograd inače glasa za progresivne, proevropske i demokratske stranke, a ovde su postojale i njihove lokalne organizacije sa određenom infrastrukturom, posebno Ne davimo Beograd, kao i jakom organizacijom na terenu. Ako se analiziraju i beogradske opštine, vidi se korelacija između rada lokalnih organizacija NDBG i rezultata osvojenih na izborima na: Voždovcu, Vračaru, Zvezdari, Zemunu, Novom Beogradu, Savskom Vencu, Starom Gradu, Čukarici.
Uporedićemo broj ostvarenih glasova za SNS na protekla tri izborna ciklusa: Na izborima 2022. osvojeno je 1.635.011 glasova, 2020. godine 1.953.998 glasova, a 1.823.147 2016 godine. Mora se napomenuti da su za glasače SNS, izbori 2020. godine, bojkotovani od strane većine opozicije, bili regularni, a deo glasača je izašao na izbore jer to smatraju građanskom dužnošću. Drugi vrlo važan podatak je vezan za to da su izbori 2020. i 2016. bili republički, ne i predsednički i to je umnogome doprinelo boljem rezultatu republičke liste SNS. Drugim rečima, da su izbori u aprilu 2022. godine bili bez predsedničkih, broj osvojenih glasova bi bio još manji. Potvrda za iznetu tvrdnju je razlika između procenta koje je Vučić dobio na predsedničkim izborima (58,6%) i lista SNS za Narodnu Skupštinu (43%).
SOCIJALISTIČKA PARTIJA SRBIJE
SPS je u Vojvodini dobila 9,1% glasova, a ukupno u Srbiji 11,44%. Podrška u Beogradu bila je 9,45%, u ostatku Srbije 13,66%. Ova partija u Vojvodini ima tradicionalno slabiju podršku od ostatka Srbije. Jedan od razloga je što se, od svih republika u nekadašnjoj Jugoslaviji, jedino u Vojvodini dogodio scenario da članovi Saveza komunista Vojvodine budu kažnjeni, smenjeni, odsečeni i prognani od strane naslednice Saveza komunista – SPS. „Jogurt revolucija“ bila je smena kadrova koji su trebali da budu nastavak (nove) partije. Tome treba dodati i činjenicu da je SPS bila glavni pokretač ratova i tihog progona nacionalnih manjina i da je to ostavilo trajne posledice po ugled ove stranke u biračkom telu Vojvodine.
U trećini opština, SPS je imao rezultat iznad vojvođanskog proseka, a najgori u opštinama sa većim brojem pripadnika nacionalnih manjina, posebno Mađara. Opštine iznad proseka su: Apatin, Bačka Palanka, Beočin, Inđija, Irig, Kikinda, Opovo, Pančevo, Ruma, Sečanj, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i Vrbas. U većini ovih sredina SPS od ranije ostvaruje dobar rezultat.
Njihov (ne)uspeh u Vojvodini stoga je povezan za uspehom SNS. Loša reputacija i loš imidž (partije za koju se smatra da veliki broj glasova dobija kupovinom), izrazito negativna i nepopularna lica ispred SPS u Vojvodini, su neki od krupnih razloga za lošiji uspeh nego u centralnoj Srbiji. Uzimajući u vidu sve ovo, mogli bismo reći da je ovo i dobar rezultat!
UJEDINJENA SRBIJA
Ova koalicija dobila je niži procenat glasova u Vojvodini (12,8%) nego na nivou Srbije (13,67%). Kao i Moramo, najveći broj glasova dobila je u Beogradu (22,5%), a najmanji na prostoru uže Srbije (9,8%).
Od gradova i opština u Vojvodini najbolji rezultat ostvaren je u Novom Sadu (20%), skoro 50% više od proseka, odnosno 30% od ukupnog broja glasova u Vojvodini ostvareno je u Novom Sadu.
Izuzev glavnog grada Vojvodine, koalicija je iznad proseka u Somboru (4% od ukupnog broja u Vojvodini), Zrenjaninu (7,3% od ukupnog broja u Vojvodini), Pančevu (8,5% od ukupnog broja u Vojvodini), Vršcu (3,6% od ukupnog broja u Vojvodini). Zanimljivo je da su i tri manje opštine iznad proseka: Bački Petrovac (1% od ukupnog broja u Vojvodini), Kovačica (1,3% od ukupnog broja u Vojvodini) i Alibunar (1,35% od ukupnog broja u Vojvodini).
Grad u kome više glasova dobijaju progresivne političke partije, a gde je US malo ispod proseka Vojvodine (11,3%) je Subotica. Ovaj podatak se može objasniti time što je lista Vojvođani dobila u Subotici prilično veliki broj glasova (4,53%). Ako bismo te glasove dodali postojećim glasovima US u Subotici, dobijamo ukupno 15,8%, što je malo više od proseka, i dalje premalo za ovu listu u gradu poput Subotice. Listu Vojvođani su najviše podržali glasači hrvatskih političkih organizacija, a bila je predvođena Žigmanovim, koji je prvi čovek u političkom životu Hrvata u Vojvodini, a ujedno Subotica je centar političkog života vojvođanskih Hrvata.
Time dolazimo do objašnjenja zbog čega je u tri manje opštine (Kovačica, Bački Petrovac i Alibunar) ova lista bila iznad proseka. U ove tri opštine izrazita većina stanovništva pripada nacionalnim manjinama Slovaka i Rumuna. Oni nisu imali svoje predstavnike, izuzev liste Vojvođani, gde su bili nisko rangirani. Za nas, drugi i vrlo zanimljiv razlog, jeste “incident” koji se dogodio 29. 11. 2021. godine, kada je predvodnica liste, Marinika Tepić, bila prozvana sa TV Pink od strane (proverenog huškača duboke države) Dragoslava Bokana za “državnog neprijatelja zbog nacionalnog porekla” (rumunskog). Ovaj događaj je izazvao burne reakcije i osude javnosti.
Stiče se utisak da je ova grupacije bila izuzetno bleda u obraćanju potencijalnom biračkom telu, posebno po pitanju položaja Vojvodine, za šta veliki deo njihovih glasača, najviše bivših glasača DS, ima određeno interesovanje. Ova grupacija je i na nivou Srbije, a posebno u Vojvodini ostvarila izuzetno loš rezultat. Jedan od ključnih razloga je odsustvo organizacije na terenu, koja se najviše bazirala na radu pojedinih odbora Narodne stranke. Stranka slobode i pravde koja pretenduje na ogroman prostor bivših glasača DS, mora više da radi i na organizaciji, ali i na pitanju položaja Vojvodine, jer na taj način pokazuje da brine o zahtevima i potrebama običnih ljudi.
MORAMO
Moramo je najveći broj glasova dobila u Novom Sadu (7%), skoro duplo više od proseka za Vojvodinu, što čini 37% od ukupnog broja glasova u Vojvodini. Pored Novog Sada, rezultatu u Vojvodini doprineli su takođe Zrenjanin (6,8% od ukupnog broja glasova osvojenih u Vojvodini) i Pančevo (8,7% od ukupnog broja). Zanimljivo je i da je u tri manje sredine ostvaren rezultat iznad proseka: Sremski Karlovci, Apatin i Stara Pazova. Ostali vojvođanski gradovi, u kojima se očekivalo da bolje prođu progresivne političke opcije su: Sremska Mitrovica, Sombor, Kikinda, Vršac bile su tek ispod proseka.
Bolji rezultat u pomenute tri opštine se može povezati i sa tim da su ovde postojale male organizacije koje su na neki način podržavale ili bile deo te koalicije, premda je do kraja ostalo dosta nejasno ko čini koaliciju, a ko je (samo) podržava.
Izuzetak bi trebala da bude i Kula, gde je postojala koalicija Kritične mase Kula i Moramo, a održani su i lokalni izbori, na kojima je Kritična masa dobila skoro 12% glasova. Međutim, na republičkoj listi Moramo je ostvarila skromnih 3%. Šta je uzrok uočljivoj razlici ne znamo pouzdano, ali je očigledno izostala identifikacija glasača Kritične mase Kula sa Moramo.
Moramo je inače lošije prošla u Vojvodini (3,85%) nego u čitavoj Srbiji (4,7%). Razlozi su: veliki broj glasova u Beogradu (8,22%), veća pokrivenost lokalnih organizacija u Srbiji koje su bile deo koalicije, kao i odsustvo sluha članice koalicije za Vojvodinu. Pod tim podrazumevamo: da se nisu obraćali glasačima u Vojvodini, nisu se bavili ekološkim temama u Vojvodini (izuzev slučajem Linglonga i to vrlo malo), odsustvo razumevanja problema Vojvodine, ne samo sa ekološkog aspekta već i drugih pitanja kao što su ekonomski, socijalni, političko-pravni položaj Vojvodine itd. Povezanost glasača progresivnih ideja u Vojvodini sa strankama koje promovišu demokratiju, antinacionalističke, proevropske ideje (ne samo EU) i vojvođansko pitanje je decenijama bila visoka. Očigledno je da ovde nije bilo sluha, ili je bila samo u pitanju nezrelost članica i struktura koalicije Moramo.
Već smo spomenuli da je uspeh u tri manje opštine ostvaren zahvaljujući lokalnim organizacijama, a to je još jedan pokazatelj koliko su one važne za stranke na izborima. Premda se lokalne organizacije nisu bavile “visokom politikom” koja je od najveće važnosti u opredeljivanju glasača na republičkim izborima, one umnogome doprinose ukupnom rezultatu.
Nemamo nikakve materijalne dokaze, ali koliko smo upoznati, prikupljanje potpisa za ovu koaliciju je prošlo izrazito loše u Vojvodini, što govori o potpunom odsustvu organizacije.
Vredi napomenuti da u opštini Sremski Karlovci ne postoji partnerska organizacija Moramo, ali zbog blizine i povezanosti sa Novim Sadom, bilo je za očekivati da progresivne snage u toj opštini dobiju više glasova.
Apatin je tradicionalno “crna rupa” za sve što je demokratsko, proevropsko, progresivno. Dobar rezultat je teško protumačiti drugačije, izuzev kao uspeh lokalne organizacije.
SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA
SVM je na ovim izborima osvojio 5,65% ili 57.044 glasova (bez Nove Crnje). Godine 2016. dobili su 56.620 glasova, a 2020. godine 71.893. Treba imati na umu da je tokom bojkota opozicije 2020. godine određen broj glasača mađarske nacionalne zajednice koji glasa za progresivne snage, ipak odlučio da izađe na izbore i glasa za SVM. Savez vojvođanskih Mađara će zato u Narodnoj skupštini imati 3 mandata manje, što je veliki pad.
Ovo je stranka sa najvećom razlikom u distribuciji glasova po opštinama. Njihovi glasovi su koncentrisani u: Adi 43,69%, Bačkoj Topoli 40,60%, Bečeju 21,26%, Čoki 26,09%, Kanjiži 58,52%, Malom Iđošu 32,27%, Novom Kneževcu 17,97%, Senti 45,89%, Subotici 19,75%, Temerinu 13%.
Sadašnje rukovodstvo SVM nije previše uporedivo sa strankom koju je vodio pokojni Jožef Kasa. Povezanost sa SNS je izuzetna. Kako će se SVM ponašati u daljim odnosima sa SNS, zavisiće od više stvari: odnosa SVM i Fidesza, SNS i Fidesza, ali i samih odnosa unutar SVM. Za sada, teško da će doći do neke unutrašnje promene. Položaj manjina u Vojvodini je uvek osetljivo pitanje i skoro je nemoguće formiranje bilo kakve pokrajinske vlade bez SVM kao najveće manjinske partije u Vojvodini. Zamena za SVM je moguća u Mađarskom pokretu i Demokratskoj partiji vojvođanskih Mađara koje moraju, kao i ostale opozicione stranke u Srbiji, da ojačaju kako bi došle u poziciju da izvrše istorijsku smenu hegemonije SVM. Ovo bi ujedno bio i veliki iskorak i pobeda vojvođanskih Mađara u političkom smislu. Jedna od opcija bila bi pad SNS i pritisak na odbore da napuste po lokalima koaliciju sa SNS, što je i najverovatniji scenario, jer bi vezivanje za SNS po svaku cenu bilo izuzetno loše za srednji i duži period političkog života Mađara u Vojvodini.
Zbir glasova SNS i SVM u pomenutim opštinama je: Ada 76%, Bačka Topola 72%, Čoka 69%, Kanjiža 68%, Mali Iđoš 72%, Senta 72% i Subotica 56%.
VOJVOĐANI
Koalicija koja se formalno nazivala „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini – Zajedno za Vojvodinu“ su činile dve stranke: Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i Zajedno za Vojvodinu, registrovana kao manjinska stranka Rusina u Vojvodini. U ovoj koaliciji, u stvari su bile dve organizacije: DZHV i (najviše) LSV koja se nije pojavljivala zvanično, ali su mnogi njeni članovi i ljudi vezani za ovu stranku bili na listi kao kandidati. Može se slobodno reći da je ovo bila koalicija koju je predvodila LSV. Zajedno za Vojvodinu je tradicionalno fantomska partija pod kontrolom LSV, što se vidi i na listi kandidata, jer su kandidati ispred LSV bili formalno ispred ZZV. Izuzetak je Aleksandar Olenik, bivši kadndidat za predsednika Pokreta slobodnih građana, zatim nakratko i predsednik Građanskog demokratskog foruma. Po svemu sudeći, sada je postao “Rusin”.
LSV je bila najjača regionalna stranka u celoj državi u više sastava parlamenata i najjača autonomaška vojvođanska stranka. Partija koja je osvajala 120.000 glasova u Vojvodini, sada ne može da osvoji ni 22.000 glasova, jer se iz analize vidi da su glasovi Vojvođana najvećim delom glasovi vojvođanskih Hrvata i drugih nacionalnih manjina.
Iznad proseka koalicija je ostvarila u sledećim opštinama: Apatin, Bač, Bački Petrovac, Bela Crkva, Kovačica, Kula, Novi Bečej, Plandište, Sombor, Sremski Karlovci, Subotica (14% od ukupnog broja osvojenih glasova), Vršac, Zrenjanin (9,3% od ukupnog broja osvojenih glasova), Žitište. Iako ispod proseka, 2% glasova u Novom Sadu je 20% od ukupnog broja osvojenih glasova u Vojvodini i pojedinačno najveći broj.
Iz navedenih podataka proizilazi da su nacionalne manjine, izuzev Mađara koji su imali jasnu glasačku opciju, dobrim delom glasale za ovu listu. To posebno važi za: Bač, Kovačicu, Sremske Karlovce, Sombor, Bački Petrovac. Dobar rezultat u Novom Bečeju i posebno Beloj Crkvi, može se pripisati dobroj organizaciji na terenu.
DSS, DVERI, ZAVETNICI
Iako postoje razlike između navedenih grupacija, možemo se složiti da su ideološki vrlo slični i da su razlike više na nivou političke bliskosti, koja dovodi do borbe za zajedničko biračko telo. Drugi razlog zajedničkog obuhvata je pojedinačno relativno mali broj glasova da bi se odvojeno analizirao.
DSS
DSS je u proseku u Vojvodini dobila 4,68% glasova, nešto niži procenat u odnosu na užu Srbiju (4,88%). Najveći broj glasova ostvaren je u Beogradu (7,15%), a na nivou države 5,37%. Ova stranka tradicionalno nije dobro prolazila u Vojvodini, a razlike su ranije bile i veće. Beograd je uvek bio centralno mesto zbivanja DSS, najviše zbog članstva i prepoznatljivih lica.
Što se tiče Vojvodine, u samo osam lokalnih sredina bila je iznad proseka: Bačka Palanka, Bečej, Novi Sad, Srbobran, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Zrenjanin i Žitište. Objašnjenje za ovu disproporciju nalazi se u Novom Sadu, gde je osvojeno 7,01%, što je 30% svih glasova u Vojvodini. Ovaj ogroman rezultat postignut je radom lokalnog odbora i zahvaljujući novim licima.
ZAVETNICI
Prosek glasova u Vojvodini za Zavetnike bio je 3,27%, u Srbiji 3,71%, u Beogradu 3,74%, u ostatku Srbije 3,93%. Jasno se vidi da nema velikih razlika. Najviše glasova dobili su u sredinama koje su bliže Beogradu. Postoji zanimljiva tendencija da stranke vlasti, bliske vlastima, ili one kojiima je vlast naklonjena (pa se nekada nazivaju i poželjna opozicija) nemaju velika odstupanja kada uporedimo Vojvodinu, Beograd, užu Srbiju i ukupan rezultat. Taj podatak zahteva dodatnu analizu, ali jedan od razloga je rasprostranjenost dostupnih TV kanala, tačnije televizijskih stanica pod kontrolom SNS. U ovom slučaju, Zavetnici su bili dosta zastupljeni u režimskim medijima i zato ne čudi dobar rezultat koji su ostvarili. Mnogi ih prozivaju da su opozicija stvorena od strane vlasti što oni, naravno, opovrgavaju. Vreme će pokazati da li su oni državni Zavetnici ili “državni savetnici”.
DVERI
U Vojvodini su osvojili 3%, u Beogradu 3,86%, užoj Srbiji 4,2%, a ukupan rezultat bio je 3,8%. Dveri su 2016. godine na izbore izašli u koaliciji sa DSS i osvojili 5,04% glasova. Sa stanovišta ovih izbora oni su napredovali u podršci, ali ne koliko i DSS. Procentualno najviše su dobili u Somboru 5,25%, Subotici 4,53%, Pančevu 3,73% i Sremskoj Mitrovici 3,75%, što su ujedno i gradske sredine. Bolji rezultat je povezan sa činjenicom da su televizijski distributeri koji emituju opozicione medije vidljiviji u ovim sredinama, pa su Dveri kao nerežimska opozicija, od toga imali koristi na izborima. Ipak, vreme će pokazati da li će lider Dveri, Boško Obradović, postati lider nove desnice, desnog centra, ili somelijer Vučića u pokušaju stvaranja nove mimikrije od srpske elite.
ZAKLJUČAK
Ukratko, SNS ima tendenciju pada u Vojvodini. Ono što je zanimljivo, jeste da u Vojvodini ima veću podršku nego u čitavoj Srbiji i u Beogradu. Postoje mnogi razlozi za ovako “čudan” fenomen, ako se uzme u obzir da je u Vojvodini uvek loše prolazila nacionalistička politika i da je uvek bila jača podrška demokratskih, progresivnih i evropskih politika. On je posebno uočljiv ako uporedimo rezultate po gradovima Srbije, jer se očekivao daleko bolji rezultat opozicije u vojvođanskim gradovima.
Navešćemo neke razloge:
- U Vojvodini je do 2016. godine na vlasti bila stara vlast, tj. DS sa SVM i LSV. Takođe, mali je broj lokalnih sredina u kojima je na vlasti bila ova kombinacija. To je dovelo do toga da su procesi urušavanja vlasti, koji su neminovni, bili odloženi i usporeni u Vojvodini. Birači u Vojvodini nisu imali na vlasti SNS na svim nivoima i tek od 2016. godine su počeli da ocenjuju vladavinu SNS u potpunosti.
- Kao što smo pomenuli, dva najveća demokratska i progresivna bloka, US i Moramo, imali su izrazito loše odbore i partnerske organizacije na lokalu u Vojvodini, što je u vezi sa prethodno navedenim razlogom. Ove stranke nisu se potrudile da se, na neki način, obrate Vojvođanima i Vojvodini. Na izborima 2022. godine se najmanje pričalo o Vojvodini. Zapostavljanje ove teme je posledica nipodaštavanja beogradskih centrala, ali i centralizacije uopšte. Kada su je pominjali, jasno se videlo da ne razumeju Vojvodinu. To ide u prilog večitoj zamerci da se DS i stranke izašle iz ovog korpusa, nikada zaista nisu zauzele za Vojvodinu, a dokaza ima previše.
- Razlog za gore navedene rezultate treba tražiti i u potpunom raspadu vojvođanskih stranaka, koje su postale suviše vezane za režim, ali najviše zato što se nisu bavile temom Vojvodine i njene autonomije.
- Još jedan bitan razlog je nepostojanje odbora i partnerskih organizacija na terenu. Opozicija ili ne zna, ili ne razume, ili neće ovo da promeni. Politički život čine dve stvari: ideologija (skup vrednosti koje zastupaju) i odbori na terenu koji agituju za ideologiju i sprovode izbore. Prvi problem je tema za sebe. Najveći deo celokupne opozicije kritikuje vlast bez novog narativa. To znači da im je ideologija vrlo slaba i da će njihov uspeh više zavisiti od zdravlja Vučića, nego od njihovog političkog angažmana. Drugi faktor je organizacija i mnogo je više podbacio nego prvi. Nepostojanje lokalnih organizacija je skupo koštalo opoziciju, posebno Ujedinjenu Srbiju.
Ovi izbori su pokazali da za dve godine postoji potencijal da se vlast u pojedinim gradovima Vojvodine promeni, ali to će umnogome zavisiti od rada lokalnih organizacija i njihovog shvatanja važnosti i uloge koju imaju i odgovornosti koju moraju da preuzmu.
PRILOZI
Tabela 1: Rezultati izbora za Narodnu skupštinu 2022. po opštinama u Vojvodini
Tabela 2: Rezultati izbora za Narodnu skupštinu 2022. po regionima
(Vojvodina, Beograd, uža Srbija)
