NEJEDNAKOST U EPIDEMIJI

0
423

 

Kada govorimo o društvenoj nejednakosti, govorimo o nejednakosti u ekonomiji (primanjima, ušteđevini, stabilnosti posla, mogućnosti obavljanja posla, putovanja do mesta rada itd), nejednakosti u pogledu stanovanja (u kakvim uslovima se živi, površini stambenog prostora u kome se živi, broju članova domaćinstva, mogućnosti samoizolacije, sanitarnim uslovima itd), ishrani (prisustvu čiste tekuće vode, vrsti i količini namirnica i njihovoj hranljivoj vrednost, itd), nivou obrazovanja, kvalifikacija i stručnosti. Ovi pojmovi su međusobno povezani i prožimaju se, ali nisu sinonimi.

Nejednakosti se mogu posmatrati na različitim nivoima, a najčvršće su povezane sa ekonomijom, tačnije primanjima. Velike nejednakosti uvek dovode do siromaštva. Tamo gde ima više nejednakosti, ima i više siromaštva.

Svaka nova epidemija otvara mnoga pitanja i donosi probleme, koji su do tada bili skrivani u postojećem društvenom poretku. Ono što se “guralo pod tepih”, tada postaje vidljivo i zahteva novo definisanje. Za vreme nove epidemije, došlo je do povećanja postojećih nejednakosti širom sveta, pa siromašni postaju još siromašniji, a bogati još bogatiji. Sredina, ono što bismo nazvali srednjom klasom, ne stagnira, već prelazi u siromašne.

Jedan od najčešćih stavova, koji se nametnuo već na samom početku pandemije, jeste da virus ne zna za društvene podele, kao što su: rasa, uzrast, pol, religija, ekonomski položaj, klasa, rod, odnosno sve druge koje su izražene manje, ili više, u skoro svim zajednicama. Ovo stanovište ima utemeljenja, recimo u medicini, ali bi ga prvenstveno mogli svrstati u ideološko-funkcionalističku oblast. Politika identiteta je, na žalost, preovlađujuća i u toj formi mišljenja dolazi do izražaja ideja o tome da epidemija, u ovom slučaju, Covid -19, ne poznaje pomenute granice, odnosno socijalne konstrukte. Želja je da se makar na momenat izbrišu, ili bar smanje ove danas izrazito jake podele. Takav narativ je bio izuzetno aktuelan na samom početku širenja virusa. U funkcionalnom smislu, mnogi su zbog politike identiteta morali da koriste komunikacioni pristup kojim bi dali do znanja pripadnicima svoje društvene grupe da je virus i za njih opasan. U medicinskom, fiziološkom, smislu, on jeste opasan za svako ljudsko biće, jer ljudi jesu isti.

Politika identiteta je, međutim, ovde doživela svoj poraz, što je i zaslužila!

No, jedna druga podela, poslednjih decenija utkana u mitu neoliberalizma, ovde se nije mogla sakriti. To je ekonomska podela iz koje proizilaze sve one druge društvene, životne i dnevne podele. Ona je pokazala da će siromašni pre oboleti i podleći novom virusu, nego što će se to desiti onima sa boljim ekonomskim statusom. Najuočljiviji primer toga su SAD, gde se mogu uočiti kombinacije svih pomenutih podela. Jednu od mnogih statističkih analiza pandemije COVIDA 19 objavio je New York Timesu, koja ukazuje na sledeće:

Izvor: https://www.nytimes.com/interactive/2020/07/05/us/coronavirus-latinos-african-americans-cdc-data.html

Po ovoj studiji, Latinoamerikanci i Afroamerikanci tri puta su više zaraženi i dvostruko više umiru od virusa Covid -19 nego belci. Takođe, Latino populacija, u uzrastu između 40 i 59 godina, pet puta je više inficirana Covidom -19 nego belci istog starosnog doba. Ove ogromne razlike u brojkama nisu statistički propust, niti slučajna razlika, niti imaju veze sa nekakvim fiziološkim rasnim razlikama. One upućuju na socijalne razlike koje se odražavaju na ekonomsku nejednakost, koja je izrazito prisutna u SAD, ali i u celom svetu. Ovim ne želim da zadirem u temu koliko su SAD rasno podeljene i koliko je rasizam duboko ukorenjen u tom društvu, nego da pokažem koliko primanja (ekonomski uslovi) imaju presudan uticaj na opravdanost teze da virus ne bira ko će biti njegov domaćin, već da čovek svojim socioekonomskim položajem može u velikoj meri da bira da li će postati njegova nova žrtva. Takođe, nije ni cilj da govorimo samo o velikim ekonomskim podelama u američkom društvu, jer ovakav obrazac je jasno primenljiv za svako društvo.

Sličan obrazac postojao je i u Engleskoj tokom epidemije gripa 2009. godine, kada je smrtnost najsiromašnijih bila tri puta veća u odnosu na one bogatije, što je bilo posebno uočljivo u engleskom društvu u kome postoje izražene socioekonomske razlike i podele.

Kako stoje stvari, vremenom će se pokazati da je najuticajniji faktor zaraze i mortaliteta, upravo, socioekonomski. On je odlučujući u reprodukovanju ostalih stanja i polazišta koja su ključna u borbi protiv širenja epidemije. Ti faktori su zdravstveno stanje pojedinca, mogućnost (samo)izolovanja, mogućnost rada od kuće, nivo zdravstvene zaštite i nege, stambeni uslovi, uslovi dnevnog putovanja van kuće itd. To znači da siromašni nemaju mogućnost samoizolacije, niti održavanja fizičke distance, jer žive u mnogoljudnijim domaćinstvima, obitavaju u manjem prostoru i u nekretninama koje su najčešće u zakupu. Može se uspostaviti korelacija koja ukazuje i na obrnutu proporciju: što su primanja u domaćinstva manja, veći je broj članova istog domaćinstva, tačnije beda živi u prenaseljenim, privremenim domovima. Mnogi članovi takvih domaćinstava nemaju ni zdravstvenu zaštitu, ili je formalno imaju, ali nije dovoljna, kao što je slučaj u mnogim državama koje se sve više prebacuju sa javne na privatnu zdravstvenu zaštitu, jer se javna ciljano gasi. Slabije plaćeni poslovi su manje kvalifikovani, obično u sektoru uslužnih delatnosti i delatnosti koje su dnevno neophodne, gde zaposleni nemaju mogućnost da rade od kuće, jer su poslovi koje obavljaju prevashodno fizički. Takvi poslovi zahtevaju dnevni prevoz na posao i često podrazumeva javni transport, koji drastično povećava rizik kontakata sa drugim, potencijalno zaraženim ljudima, jer u javnim transportnim sredstvima ne postoji potrebna fizička distanca. I opšti uslovi rada na radnom mestu su lošiji kod slabije plaćenih poslova. Radnička prava, posebno u takvim delatnostima, sve su manje važna u savremenom neoliberalnom društvu, do nivoa da negde više i ne postoje. Smanjuje se mogućnost izostanka sa posla, a povećava mogućnost dobijanja otkaza usled bolesti ili negovanja obolelog člana porodice, pri čemu ne postoji ušteđevina, niti socioekonomska zaštita, ali je istovremeno pritisak dnevnog plaćanja za hranu i kiriju sve veći.

 

Pokazaće se da je socioekonomski položaj pojedinca, potencijalnog pacijenta, najuticajniji faktor širenja zaraze i povećanja mortaliteta, više nego što je to opšte zdravstveno stanje takvog lica. Uslovi stanovanja, rada, zdravstvenog osiguranja, zdravstveni sistem, vrsta posla, vremenom će se pokazati kao odlučujući uzroci koji su uticali na obim zaraze i smrtnosti od Covid -19. Istovremeno je utvrđena razlika u pouzdanosti merenja broja zaraženih i mortaliteta kao posledice zaraze. Stvarni broj zaraženih je teško statistički utvrditi, jer postoji veliki broj neprijavljenih slučajeva, skriva se zvanični broj obolelih zbog nedostatka testova, neistinito se prikazuje opšte stanje zdravstvenog sistema, skriva se politička odgovornost za nastalu situaciju, itd. Na istinito utvrđivanje mortaliteta, kao drugog statističkog pokazatelja zaraze, utiču navedeni problemi, ali je, svakako, manja mogućnost skrivanja stvarnog broja slučaja smrti od Covid-19.

Obrnuta determinanta

Stalno se govori o tome kako će epidemija povećati nejednakosti, ali postoji i druga škola mišljenja, po kojoj je upravo velika nejednakost dovela do pandemije. Ona polazi od toga da su kroz istoriju postojale velike epidemije i pandemije upravo kada su civilizacije ili države imale najveće unutrašnje nejednakosti i socijalne razdore. Petar Turčin je matematičar koji koristi matematičke modele i analize za objašnjavanje kulturnih promena. On dokazuje da postoji jaka statistička korelacija između globalnih veza, društvenih kriza i pandemija. Što je više siromašnih i kako postaju siromašniji, njihovo zdravlje je sve slabije, pa su time i podložniji infekcijama i bolestima. Siromaštvo uzrokuje migracije u potrazi  za poslom (preživljavanje), koje se uvek kreću ka velikim gusto naseljenim gradovima. Istovremeno, bogati postaju sve bogatiji, što uvek dovodi do veće potrošnje robe, koja se smatra luksuznom, a ona je skupa i ne potiče sa lokalnog područja. Snabdevanje takvom robom zahteva trgovinu koja nije lokalna. Primer je „Put svile“. Putovanja na daleke destinacije su idealna za prenošenje infektivnih bolesti, gde su domaćini zaraze čovek (trgovac) i egzotična roba. Tako je kod nas imamo primer, da je poslednja epidemija kuge u Sremu, krajem 18.veka, bila prouzrokovana ćilimom koji je donet iz Srbije pod turskom vlašću u Vrdnik. U ćilimu se nalazila zaražena buva.

Činjenica da su danas ljudi povezani više nego ikad ranije u istoriji, ukazuje nam na neke probleme i otvara pitanja, ne samo u vezi sa širenjem infektivnih bolesti, već i o tome da će socioekonomske razlike biti sve veće. Ovog puta, kao nikada do sada, razlike će biti globalne i postaće sve veće, jer će se nejednakosti unutar država prenositi na ceo svet. U ovom kontekstu, Postavlja se pitanje kako će se to odraziti na mogućnost stvaranja uslova za pojavu novih (infektivnih i neinfektivnih) bolesti.

Čekajući vakcinu

Mnoge laboratorije, istraživački centri i farmaceutske kompanije mesecima se utrkuju u pronalaženju vakcine. Ovaj savremeni “sveti gral” medicine u borbi protiv virusa je postao najvažnije cilj. Naravno, svi obećavaju da će biti prvi i da će njihova vakcina biti najuspešnija. Ne ulazeći u to koliko će nas vremenski štititi vakcina, jedno od ključnih pitanja jeste ko će je moći kupiti! Teško je očekivati da će privatne farmaceutske (multinacionalne) kompanije, ukoliko one budu te koje pronađu uspešnu vakcinu, biti i one koje će predati svetu „svetsko blago”. Ovaj scenario bi bio neverovatan čak i najvećim zagovornicima ekonomskog liberalizma, koji veruju u dobročinstvo vlasnika kapitala. Smitova nevidljiva ruka tržišta bi postala nevidljiva vakcina za siromašne, a siromašni čine daleko više od polovine svetske populacije! Upravo ovih dana privatne (multinacionalne) kompanije,  poput Pfizer, Merck & Co, Moderna, već najavljuju cenu vakcine od 40 do 60 USD. Neke, kao Moderna, su dobile i subvencije iz budžeta  SAD od „skromnih” 1 milijarde USD, što ih nije sprečilo da izađu sa najvećom mogućom cenom.

Vakcine po ovim cenama će većini stanovništva sveta biti nedostižne. Da li će cene padati, kada i koliko i da li će biti pomoći i subvencija od bogatih za siromašne, ostaje da vidimo. Svakako, ovakva pomoć mora da bude izraz iskrene solidarnosti i humanosti, a ne (samo) odraz precizno iskalkulisane ekonomske računice, koja će u toj pomoći videti samo zdrave radnike, koje treba eksploatisati i zdrave potrošače, koji moraju da pokreću ciklus potrošnje, opet sve zarad sticanja još većeg bogatstva.

SAD i EU moraju da stvore konsenzus oko toga koja je uloga države i kakva društva žele da imaju. Nova pandemija je otvorila nova pitanja koja će neminovno dovesti do novih društvenih postavki. Da li će ovo biti kraj četiri decenije potpune dominacije neoliberalizma i završiti se novim „dogovorima”, ili će se nastaviti sa sistemom koji očigledno više nije dostojan ovog vremena i njegovim izazovima.

Zaključak

Iako ovaj tekst ne pretenduje da pruži sveobuhvatnu  analizu teme nejednakosti u pandemiji, teško je osporiti navedene činjenice. Nova pandemija će povećati ekonomske i socijalne razlike unutar društava u kojima su one već bile uočljive. Moja pretpostavka i predviđanje jeste da će tok bit linearan, odnosno da će društva koja su već imala velike razlike, te razlike samo povećati, u srazmeri sa dubinom prethodnih. Siromašne zemlje će biti još siromašnije. Jedna od projekcija Svetske banke je da će udeo svetske populacije, koja živi sa primanjima manjim od 1,90 USD na dan porasti sa 8,2% u 2019. godini na 8,6% u 2020. godini. U apsolutnim brojevima to je od 632 na 665 miliona ljudi.

Za naše društvo i ceo region to znači da treba očekivati povećanje broja siromašnih, jer će doći do smanjenja potražnje za robama i uslugama, a samim tim i do povećanja nezaposlenosti. Zbog svega iznetog, neki Covid -19 nazivaju i „bolest za siromašne”, jer će se, kao nikada ranije, videti korelacija bogatstva/siromaštva sa jednom zaraznom bolešću.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here