INTERNET PROTIV DEMOKRATIJE

0
234
Internet protiv demokratije

 

Preuzeto:

The Internet Versus Democracy

  1. januar 2021, Stehen R. Roach

U eri rastuće političke i društvene nestabilnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, povezanost putem interneta dodatno podstiče polarizaciju unutar nacionalnog diskursa. Ta  veza je naročito bila vidljiva tokom šestojanuarskih događaja. 

Nju Hejven – Dosta toga je rečeno, s punim pravom, o nasilju koje se desilo na Kapitol Hilu 6. januara. Političari se nose sa pitanjima pravne i moralne odgovornosti, ali stravični događaji su takođe u vezi sa problematičnom kontradikcijom modernih društava: ulogom interneta kao instrumenta uništavanja demokratije. 

Nije trebalo da bude ovako. Otvorenu strukturu interneta sajber-libertarijanski futuristi već odavno obožavaju kao novu i snažnu silu demokratizacije. Informacije su besplatne i odmah dostupne – jednim klikom svako može da glasa. 

Brzo širenje javne sfere nudi se kao dokaz A. Upotreba interneta porasla je od 1% stanovništva SAD koji ga je koristio 1990, do 87% 2018. godine i daleko nadmašila porast u celom svetu (od 0 na 51% populacije) u istom periodu. SAD, najstarija demokratija na svetu, predvodile su promene u razvoju i primeni novih tehnologija. 

Problem je naravno u upravljanju internetom – naime, u odsustvu pravila. Čak i kada ističemo vrline digitalnog sveta, ako zanemarimo ubrzavanje digitalizacije tokom pandemije COVID-19, tamnu stranu interneta je postalo nemoguće ignorisati. Zapadni model otvorene povezanosti je pogodovao razvoju platformi za trgovinu ilegalnih droga, pornografijom i pedofilijom. Takođe je podstakao politički ekstremizam, društvenu polarizaciju, a sada i pokušaj pobune. Vrline sajber-libertarijanaca postale su neodvojive od njihovih poroka. 

Kineski model pruža oštar kontrast. Njegov pristup intenzivne cenzure u upravljanju internetom predstavlja anatemu slobodnih društava. Država (ili Komunistička partija Kine) ne samo da ograničava sadržaj javnog diskursa, već favorizuje nadzor nad privatnošću. Za Kinu upravljanje je pitanje društvene, ekonomske i na kraju političke stabilnosti. Kao samoproglašeni bastion demokratije, Amerika to očigledno tako ne posmatra. Na cenzuru bilo koje vrste gleda se sa oštrim prezirom.

Ipak, prezir je dobar način, blago rečeno, da se opiše reakcija većine Amerikanaca na upad u Kapitol Hil. Društvena i politička mobilizacija putem interneta – prvobitno viđena 2009. godine u organizaciji iranskog „Zelenog pokreta“, a zatim i „Arapskog proleća“ 2011. godine, sada je pogodila srce Amerike. 

Očigledno je da postoji velika razlika: građani koji su protestvovali u autoritarnom Iranu i arapskim zemljama su, gledano spolja, žudeli za demokratijom. U SAD napad na tvrđavu demokratije došao je iznutra, izazvan od samog predsednika. Ova činjenica skreće pažnju na važna pitanja u vezi sa imperativima američke stabilnosti i neuspesima upravljanja internetom u svrhe obezbeđivanja stabilnosti. 

Američke digitalne platforme – od Twitter-a i Facebook-a do Apple-a i Google-a uzele su stvari u svoje ruke. Prekršivši nekad svetu granicu, ugasili su glavnog pobunjenika Donalda Trampa. Ipak, ova jednokratna reakcija nije isto što i upravljanje. Razumljivo je da postoje velike nedoumice oko poverenja prema korporativnim liderima u vezi sa  fundamentalnim pitanjem zaštite demokratije. 

Ali to nije jedina linija koja je pređena u SAD-u. Kao što Shoshanna Zuboff prikazuje u svojoj knjizi „Doba nadzornog kapitalizma“, poslovni modeli Google-a, Amazon-a i Facebook-a zasnivaju se na upotrebi digitalne tehnologije za prikupljanje i unovčavanje ličnih podataka. To zamagljuje razliku između sajber-libertarijanizma i kineskog stila nadzora i naglašava suštinu problema privatnosti – vlasništvo nad ličnim podacima. 

Kriza COVID-19 pruža  još jedan ugao gledanja na problem nadzora i privatnosti. Ovde i Kina i SAD ograničavaju dalju raspravu. Kineski odgovor na prvi znak epidemije – uključujući i trenutni u provinciji Hubei – podrazumeva striktne blokade, obavezno testiranje i maskiranje i traženje kontakata zasnovanih na QR-kodu. U SAD sve su to sporna pitanja burnih političkih rasprava, koje mnogi smatraju neprihvatljivim prestupima u slobodnom i otvorenom društvu.

Ipak, kao što pokazuje nedavno istraživanje Pew Research-a, čak 40-50% američke javnosti još uvek se odupire naučno zasnovanoj praksi potrage za mobilnim kontaktima zaraženih i saradnji sa stručnjacima iz oblasti javnog zdravlja. Ako se to poveže sa značajnim protivljenjem vakcinama (anti-vakserima), postoji razlog da se veruje da su osnovna načela demokratske slobode izokrenuta u izgovor da se ignorišu opasnosti od COVID-19. 

Bez obzira da li želimo ili ne žeimo to da priznamo, težnje i vrednosti takozvanog “originalnog” tumačenja američke demokratije dovode se u pitanje kao nikada ranije. Pobuna 6. januara i pandemija imaju jednu kritičnu implikaciju: potencijalni slom poretka slobodnog društva. Nije Kina u pravu, već smo mi pogrešili. Na žalost, u današnjoj hiper-polarizaciji izuzetno je teško naći sredinu.

Barack Obama je u svom završnom govoru kao predsednik upozorio: „Naša demokratija je ugrožena kad god je uzmemo zdravo za gotovo“. Ipak, nije li to upravo ono što je Amerika radila? U deceniji propraćenoj globalnom finansijskom krizom, krizom COVID-19, krizom rasne pravde, krizom nejednakosti i sada političkom krizom, samo smo pričali prazne priče o uzvišenim demokratskim idealima.  

Na žalost, ovo samozadovoljstvo došlo je u vreme rastuće krhkosti američkog eksperimenta. Povezanost putem interneta dodatno podstiče polarizaciju unutar nacionalnog diskursa. Ta veza je naročito bila vidljiva tokom šestojanuarskih događaja. Upravljanje demokratijom je u ozbiljnoj opasnosti.

 

Stephen S. Roach, predaje na Yale univerzitetu i bivši je predsednik Morgan Stanley Asia, autor je knjige Unbalanced: The Codependency of America and China. 

 

Pročitajte i

VRATITE GA NA TWITTER

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here