Više od dve trećine mladih Škota sada podržava nezavisnost

0
308

Više od dve trećine mladih Škota sada podržava nezavisnost

Promena u korist škotskog Za je sada najdugotrajnija u istoriji anketiranja

 

15.09.2020. 

Preuzeto: 

https://www.newstatesman.com/politics/uk/2020/09/more-two-thirds-young-scots-now-back-independence

 

 

Da li će se Velika Britanija raspasti nakon pandemije Covid-19? U drugom izdanju nedeljnog istraživanja javnog mnjeja magazina New Statesman, rezimiramo obim i razloge rastuće podrške nezavisnosti.

Dok je Konzervativna stranka suverena u Engleskoj, u Škotskoj je antipatija prema Vestminsteru i nedostatak efikasne opozicije rezultirala ne samo doslednim vođstvom SNP (Škotska nacionalna partija) u anketama, već i rastućom podrškom secesiji. Prema novim istraživanjima i Vels razmatra ideje o izlasku iz Velike Britanija. 

Istraživanje koje je sprovelo YouGov, prošlog meseca, otkrilo je da bi  52 % Velšana izabralo Ne (za nezavisnost) na hipotetičkom referendumu, dok bi 25 % glasalo Za, što je razlika u odnosu na januar kada ih je bilo 21 %. Ovaj rast od četiri posto od početka godine je najveća zabeležena podrška Za nezavisnost na referendumu. U daljoj analizi zanimljivo je primetiti da je dvostruko više žena, 23 % u odnosu na 10% muškaraca, među neodlučnim glasovima. 

Raspad Unije nije nešto što punoletni Englezi smatraju realnim. Engleski glasači su nešto suzdržanijiprema ideji o velškoj nezavisnosti, u odnosu na škotsku nezavisnost, tačnije 6 % njih kaže da Vels treba da napusti Veliku Britaniju, a 51 % da treba da ostane. Što se tiče škotske nezavisnosti, engleski glasači je više podržavaju, 13 % je takvog raspoloženja. 

Iako anketa YouGov daje, velškoj nezavisnosti, najviše podrške od kada se istraživanja rade, čitaoci ne bi ovim trebalo da budu previše oduševljeni, ili obeshrabreni. Potencijalni glasači Za nezavisnost su i dalje u velikoj manjini, a na referendumu bi doživeli veliki poraz. Ipak, ono što vidimo, kako na svom blogu piše psefolog Roger Scully, jeste da nezavisnost Velsa “više nije rezervisana za malu grupu sa ruba velške politike”. 

U Škotskoj je druga priča, tamo je podrška za nezavisnost bila većinska u 2020-oj godini. Istraživanje kuće The Britain Elects pokazuje da je 53 %  Škota za ukidanje Unije, što je porast od 8 % u odnosu na referendum iz 2014. godine. Ni jedna anketa od marta 2020. godine nije zabeležila da je većina Škota za ostajanje u Velikoj Britaniji. 

Ovaj pomak u korist nezavisnosti Škotske sada je najdugotrajniji u istoriji istraživanja javnog mnjenja. Neposredno nakon referenduma o EU, 2016. godine, podrška nezavisnosti bila je u manjini, ali samo na nekoliko nedelja. 

Pokretači ovog kontinuiranog pomaka u korist glasanja Za nezavisnost mogu se podeliti u tri grupe. Prva je očigledno uspeh stranke koja se zalaže za nezavisnost u neutralisanju glavnog argumenta 2014. godine: da li nezavisni Škotski parlament može da se kompetentno suoči sa krizom? 

Odobravanje postupaka Škotske vlade u vreme pandemije,  koju je dalo 78 % Škota, u suprotnosti je sa  nezadovoljstvom većine Britanaca zbog učinka vlade Velike Britanije. Rastuća nervoza u vezi sa kompetencijama – koja ukazuje da je Škotskoj neophodna Unija zbog finansijskih i geopolitičkih kriza – bila je ključna strategija Unionista i ubedila je tada mnogo glasača da promene mišljenje i glasaju za Ne, u poslednjim danima kampanje na referendumu 2014.godine. 

Unionisti južno i severno od granice nisu od tada mnogo učinili da pomognu svoju opciju, što nas dovodi do drugog faktora. U najboljem slučaju Škoti se odnose prema liderima opozicionih stranaka sa blagim neodobravanjem, a u najgorem  potpuno ih odbacuju. Još od  sjajnog nastupa bivše liderke škotskih konzervativaca Ruth Davison 2016. godine, škotski glasači nisu gledali na lidere tri unionističke partije sa odobravanjem. 

Treći i razlog, na koji se možda može najmanje uticati, tiče se demografske vremenske bombe mladih glasača. Analize svih poslednjih istraživanja ukazuju da mladi između 16 i 34 godine u velikoj većini podržavaju nezavisnost, čak neka istraživanja pokazuju da bi Za glasalo skoro tri od četiri glasača. Suprotno tome, i stariji od 55 godina bi glasali u odnosu tri prema četiri Protiv. 

Oslanjanje na ranije ustanovljenu pretpostavku da mladi glasači ne izlaze na izbore u obimu kao stariji je razumljiva, ali ona je uveliko dovedena u pitanje rezultatima prethodnih referenduma. Štaviše, stopa izlaznosti u 2014. godini među mladim glasačima, čak i onima od 16 do 17 godina, bila je izuzetno visoka. U svakom slučaju, stanovnici starosti između 35 i 54 godine su, takođe, oduševljeni nezavisnošću, što sugeriše da ovaj porast ne pokreću samo “nepouzdani” mladi, već i radno sposobni ljudi. 

Iako se čini da novu većinu glasača Za čine oni koji uopšte nisu glasali 2014. godine, broj onih koji su prešli sa Ne na Da ne bi trebalo zanemariti. Više od jedne petine onih koji su 2014. godine glasali za Ne sada kažu da će glasati za Za. Ova brojka kontinuirano raste od početka godine. 

Bez borbenog i efikasnog vođstva, koje bi se suprotstavilo sadašnjoj popularnoj škotskoj vladi, izazov koji stoji pred pro-unionističkim političarima, laburistima i konzervativcima, severno i južno od Bervika (granica Škotske i Engleske), nesumnjivo je epski. Uspeh Rut Davidson nam pokazuje da se možda mogu pridobiti glasovi, a njeno odsustvo naglašava nedostatak alternativnih unionista sličnog ugleda. Onima koji se protive raskidu sa Unijom su potrebne nove vođe, kao i uverljivi argumenti, ako žele da zaustave plimu nezavisnosti. 

 

Ben Walker, novinar New Statesman 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here