Uloga belih žena u beloj nadmoći, objašnjeno

Žene koje su učestvovale u neredima na Kapitol Hilu samo su najnoviji podsetnik duge istorije.

0
316
Capitol Hill
Izvor: Pixabay

Autorka: Anna North, 15. januar 2021. godine

Primamljivo je razmišljati o oluji na američkom Kapitol Hilu (6. januara, prim. prev.) kao o “toksičnoj muškosti”: rulja uglavnom belaca, koja nosi oružje, odenuta životinjskim kožama, pokušava da sruši demokratiju u ime predsednika koji se jednom hvalio svojom sposobnošću da žene hvata “za mačkicu”. 

Još je primamljivije prihvatiti narativ kada ga, u bizarnoj izjavi sekretar za štampu predsedničke kampanje opisuje kao “najmuževniju osobu, koja je ikada vodila Belu kuću”. 

Ali, previše fokusiranja na muškosti prikriva ključnu istinu: mnoge žene su učestvovale u neredima, ili su bodrile demonstrante od kuće. Bila je tamo Ashli Babitt, 35-godišnja veteranka ratnog vazduhoplovstva i očigledno posvećena QAnon ideologiji, koja je i ubijena tokom nereda. Tu je i žena koja je fotografisana sa “momkom sa patentnim zatvaračem” Ericom Munchelom, verovatno njegova majka. 

Tu je i Marta Čanslej (Martha Chanslei), majka “Qanon” šamana, koji je uneo rogati šešir i koplje u Kongres. Nije bila prisutna tokom nereda, ali je kasnije u intervjuima branila svog sina, nazivajući ga “velikim patriotom, veteranom i osobom koja voli ovu zemlju”. 

Izvor: Pixabay
Izvor: Pixabay

I naravno, tu se bile političarke koje su podsticale teorije zavera i lažne tvrdnje o  krađi izbora, uključujući kongresmenku Džoržije Mardžori Tejlor Grin (Marjorie Tailor Green), pripadnicu “QAnon” ideologije, koja je protestvovala protiv Demokrata i predstavnika pokreta “Black Lives Matter”, u svom govoru ove nedelje, noseći masku na licu sa natpisom “cenzurisano”. Kongresmenka iz Kolorada Loren Bebert (Lauren Boebert) je u međuvremenu događaj od 6. januara opisala kao “1776”, pre početka nereda, tvitujući iz Bele kuće u realnom vremenu (uključujući i objavu da je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi udaljena iz prostorija). Ove nedelje, odbila je da dozvoli policiji da pretraži njenu torbu, nakon što su pred Kongres postavljeni detektori metala. Tokom kampanje, Bebert je obećala da će sa sobom u Kongres poneti i svoj pištolj. 

Bele žene su deo bele nadmoći u Americi od samog početka, kako ističu stručnjaci, još od njihove uloge u robovlasničkom sistemu. “Bile su za stolom kada je sistem dizajniran”, rekla je za Vox Stefani Džons – Rodžers (Stephanie Jones – Rogers), profesorka istorije na Univerzitetu Berkli i autorka knjige “Oni su bili njeno vlasništvo: Bele žene kao vlasnice robova na američkom Jugu”. “Bile su ko – kreatorke sistema”. 

To je ostalo tako i nakon završetka Građanskog rata, rođenjem i evolucijom “Ku Kluks Klan-a” i tokom pokreta za građanska prava, kada su bele žene bile među najglasnijim protivnicama integracije u školama.To je prisutno i danas, kada žene imaju ključnu ulogu u širenju QAnon ideologije i održavanju belih nacionalističkih grupa i pokreta. “Kao i ostali delovi naše ekonomije i društva – i ovi pokreti bi se srušili bez njihovog rada”, rekla je S. Darbi (Sewyard Darby), autorka knjige “Sestre u mržnji: Amerikanke na prvim linijama belog nacionalizma” za Vox. 

Ako zanemarimo važnost učešća žena u neredima na Kapitol Hilu i grupa koje su to podržale i omogućile, ne možemo razumeti belu nadmoć u Americi, a kamoli je suzbiti. Pokušaj borbe protiv rasizma u Americi bez posmatranja belih žena, kako navodi Džons – Rodžers je kao “usmeravanje isključivo na desnu stranu tela, dok je leva strana još uvek bolesna”. 

Bele žene su deo bele nadmoći od samog početka

Ulaganje belih žena u belu nadmoć starije je od samih Sjedinjenih država i seže do njihove uloge u ekonomiji robovlasništva. Iako su ih neki istoričari doživljavali kao “pasivne posmatračice surovosti ropstva”, one su ustvari bile aktivne učesnice, kako Džons – Rodžers objašnjava u knjizi: “Oni su bili njeno vlasništvo”. Pre Građanskog rata, žene su imale slabu ekonomsku ili političku moć, uz jedan veliki izuzetak: mogle su da prodaju i kupuju porobljene ljude. To su i činile, koristeći ih kao način akumulacije bogatstva, koje se ne može jednostavno preneti na muža u braku.  

Robovlasništvo je dalo ženama “slobodu, autonomiju i učešće koje inače ne bi mogle da ostvare u svom životu, pa su izuzetno uložile u njega”, navela je Džons – Rodžers. 

Nakon Građanskog rata, žene nisu jednostavno odustale od bele nadmoći. Nasuprot tome, kako kaže Džons – Rodžers, one su je udvostručile. Za mnoge je to značilo da postanu aktivne članice KKK, koji je u jednom trenutku imao 1,5 miliona članica. Neke žene su preuzele vodeće uloge, poput Elizabet Tiler (Elizabeth Tyler), koja je pomogla oživljavanju Klana 1910 – ih i postala njegova najvažnija zagovornica, prema Darbi. 

Žene su u Klanu postale posebno važne kada su stekle pravo glasa. Nakon toga, beli muškarci su na svoje supruge, ćerke, sestre i druge žene u svom životu počeli da gledaju kao na “potencijalne saveznice u nastojanju da politizuju belu nadmoć”, navela je Džons – Rodžers. “Počeli su da ih doživljavaju kao glasački blok”. 

I nisu samo zbog organizacija poput Klana bele žene ulagale u “institucionalni rasizam”. Takođe su imale važnu ulogu u linču, kroz lažne  lažni navode o seksualnom uznemiravanju i napadima, koji su korišćeni kao izgovori za ubistva crnih muškaraca. One su bile ključne učesnice u borbi protiv integracije škola, jer su bele žene koristile svoju ulogu majki kako bi legitimno izvršile viktimizaciju crne dece, objasnila je Džons – Rodžers. 

Zapravo, tokom 20. veka, iako žene nisu mogle da profitiraju od robovlasništva, one su i dalje imale korist od bele nadmoći – kroz osećaj društvene i političke moći u svetu u kojim još uvek dominiraju beli muškarci. “Kroz linč, vaše reči imaju moć života i smrti za čoveka koji je poreklom iz Afrike”, objasnila je Džons – Rodžers. “Vaš glas može da obezbedi mesto u vladi dražava za belu nadmoć”. U suštini, zahvaljujući “beloj nadmoći”, bele žene su “doživljavale sebe kao pojedinke koje poseduju određenu vrstu moći koju muškarci moraju da poštuju”, navodi Džons – Rodžers.

Razumevanje uloge belih žena je ključno u današnjoj borbi protiv fašizma

I ta dinamika se nastavila u 21. veku. Perspektiva bele nadmoći se promenila, jer Klan više nije glavni igrač (iako još uvek postoji). Danas se beli nacionalizam manje odnosi na određene grupe, a više na “ideologiju za koju se ljudi opredeljuju iz udobnosti svog radnog stola.”, navela je Darbi. 

Zbog toga je jako teško tačno odrediti koliko je žena obuhvaćeno belim nacionalizmom. Lakše je meriti stavove. Sveukupno, oko 20% belih Amerikanaca oba pola “ima osećaj nezadovoljstva” zbog statusa belih ljudi u društvu, piše Darbi u svojoj knjizi “Sestre u mržnji”, oslanjajući se na rad Ešli Džardin (Ashlei Jardina). Za bele žene je zapravo veća verovatnoća nego za bele muškarce da imaju “isključiva gledišta o tome šta znači biti Amerikanac/ka, imajući u vidu omeđenost nacionalnog identiteta koja formira takvu sliku”. 

Iako možda nisu uvek u prvim linijama na mitinzima i tokom nereda, žene ostaju važne kao “regruterke i propagandistkinje” belog nacionalizma, kako navodi Darbi. Erica Alduino je na primer, imala ključnu ulogu u organizovanju zloglasnog skupa “Ujedinjena desnica”, u Šarlotsvilu u Virdžinija, 2017. godine. Ona je bila ta koja je usmeravala razgovore na aplikacijama za razmenu poruka i odgovarala na svakodnevna, važna pitanja poput onog da li će biti šatl autobusa koji voze na skup. Nije govorila na događaju, “ali nije u tome stvar”, navela je Darbi. “Bez obzira na to da li se žene vide ili ne, one su svakako važne akterke na ovom prostoru”. 

Žene su takođe bile od ključne važnosti za organizaciju pro – Trampovih događaja koji šire lažne tvrdnje da su izbori pokradeni. Grupa “Žene za Ameriku” prvo je organizovala hiljade skupova “Stop krađi” u novembru, a takođe je dobila dozvolu za skup na Kapitol Hilu 6. januara, kako navodi “Washington Post”. 

U međuvremenu, žene su preuzele još vidljiviju ulogu rastom ideologije “QAnon”. Ideologija je započela teorijama zavere o Trampu koji se bori protiv “kabale” liberala umešanih u trgovinu dece radi seksualne eksploatacije. QAnon je prerastao u širi spektar teorija i dezinformacija. Prošle godine su pripadnici QAnona počeli da popularizuju haštag #SaveTheChildren, koji je postao sredstvo za lažne tvrdnje o rasprostranjenosti trgovine decom, kao i ulaz za ekstremnije QAnon ideje. Među onima koji su objavljivali  #SaveTheChildren haštag – uključujući mnoge poznate ličnosti i uticajne osobe – bile su žene. 

Capitol Hill
Izvor: Pixabay

Generalno, QAnon je bio način da se kooptiraju poruke koje su dugo ciljale žene – na primer, poruke o važnosti “života u skladu sa prirodom” ili zdrave hrane i pretvaraju ih u indoktrinaciju belog nacionalizma i ksenofobije. QAnon je plasirao “ideju da možete očistiti sebe i svoj život, život svoje porodice, od zagađivača”, navela je Darbi. Na primer, poruke o izbegavanju genetski modifikovane hrane, mogu skliznutii u poruke o odrastranjivanju dece koja nisu bela iz škola. 

Poslednjih nekoliko meseci, QAnon je odigrao ključnu ulogu u jačanju teorija zavere u vezi sa COVID-19 restrikcijama, nošenju maski i podršci pokušaja poništavanja izbora. Među najvidljivijim zagovornicama QAnona su bile žene. Greene je na primer, nazvana prvom članicom QAnona u Kongresu: Ona je objavom na društvenoj mreži Tviter podržala ideju “duboke države”, suštinsko načelo QAnona. 

U međuvremenu, Ešli Bebit, žena koju je policija ubila u neredima na Capitolu, objavljivala je sadržaje povezane sa QAnonom na društvenim mrežama, gotovo godinu dana pre pobune, kako navodi “The Guardian”. Dan pre pobune, tvitovala je prkosnu poruku punu QAnonovih parola: “Ništa nas neće zaustaviti… oni mogu pokušavati i pokušavati i pokušavati, ali oluja je stigla i spušta se na DC za manje od 24 sata… tama u svetlo!” 

Uprkos učešću Babit i drugih, tendencija je da se neredi posmatraju kao dominantno muški i – pored toga, da se iz istorije izbriše učešće žena u beloj nadmoći. “Postojala je tendencija, od kolonijalnog perioda do danas, da se bele žene predstave kao permanetne žrtve, uprkos suprotnim dokazima”, navela je Džons – Rodžers. 

Ali, ignorisanje činjenice da su žene već dugo učesnice u beloj nadmoći – sve do otovrenog učešća u nasilju – ometaće svaki napor da se istinski borimo protiv toga. “Kada isključimo ove žene i često nasilne i brutalne uloge koje te žene igraju”, pominje Džons Rodžers, “zanemarujemo i negiramo uticaj koji njihove aktivnosti imaju na žrtve”. 

“Ako, nasuprot tome, kao društvo možemo sagledati način na koji su bele žene bile, ne samo korisnice, već dizajnerke sistema bele nadmoći”, navodi ona, “mi ćemo biti u mogućnosti da demontiramo sistem i pozabavimo se načinima na koji se on prožima kroz čitav naš život”.

Izvor: Vox, datum pristupa 25. januar 2021. godine 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here