POBUNA U VAŠINGTONU BILA JE PORAZ KRAJNJE DESNICE, A NE NJEN TRIJUMF

0
349

 

Preuzeto:

https://jacobinmag.com/2021/01/capitol-building-riot-business-trump

POBUNA U VAŠINGTONU BILA JE PORAZ KRAJNJE DESNICE, A NE TRIJUMF LEVICE

 

RAFAEL KHACHATUIAN AND STEPHEN MAHER

 

Pobuna na Kapitolu u sredu bila je sinonim desničarske slabosti, a ne moći. Prava opasnost nije „Make America Great Again“ (MAGA) puč, već obnavljanje neoliberalnog statusa quo koji je proizveo košmar Trampa i njegovih poslušnika. 

Napad gomile Trampovih pristalica na zgradu Kapitol Hila u Vašingtonu pojačao je strah od fašističke pretnje liberalnoj demokratiji. Objave na društvenim mrežama i liberalne novine odmah su taj napad okarakterisale kao puč. U pribranom govoru, održanom dok je okupacija Kapitola još trajala, Džo Bajden opisao je taj događaj kao “napad bez presedana” na američku demokratiju, “drugačiji od svega što smo videli u savremenoj istoriji”. 

Koliko god da su ove scene u Vašingtonu alarmantne, ti događaji predstavljaju značajan poraz krajnje desnice. Sami nemiri i javno distanciranje političke i ekonomske elite u odnosu na čitav događaj, jasno su pokazali da trenutno u državi i u krugovima krupnog kapitala postoji vrlo slaba podrška za Trampov puč, uprkos zabrinjavajućem ponašanju policije i snaga bezbednosti. 

Nasilje u sredu bilo je bez sumnje uznemiravajuće. Ali, sa toliko snažnim fokusom na potencijalni rast fašizma rizikujemo da izgubimo iz vida neposrednu pretnju koju predstavlja novi predsednik, potpomognut svim snagama države i kapitala, ojačan neredima i odlučan u nameri da povrati neoliberani status quo. 

REAKCIJA ELITE

Tokom protekle četiri godine, ekstremno desničarske grupe poput „Proud Boys“ postale su ključni deo “mejnstrim” baze Republikanske stranke. Politički i retorički stil trampizma, politički sukobi koje je kreirao, stvorili su prostor da se ovakve grupe mobilišu i organizuju. Tokom svog predsedničkog mandata Tramp je odlučio da konsoliduje ovu tvrdo-desničarsku bazu, umesto da stvara široku centrističku koaliciju. To je omogućilo ovim desničarskim grupama da se izgrade i sve više zađu u politički mejnstrim. 

Tramp je bio prvi predsednik u savremenoj istoriji  SAD koji je bio izabran sa vrlo slabom podrškom krupnog kapitala. Haotična, personalistička i kleptokratska priroda njegove administracije, označila ga je kao problematičnog predstavnika opštih interesa kapitalističke klase. Pa ipak, pre pandemije, poreske olakšice, deregulacija, ekonomski rast i procvat berze, omogućili su mu tihu podršku od strane Wall Street-a i krupnog biznisa i priliku da izgradi dovoljnu podršku među biračima.   

Ipak, nakon njegovog odbijanja da prihvati rezultate predsedničkih izbora 2020. godine, ova podrška svela se samo na najmilitantnija jezgra. Nakon opsade Kapitol Hila, koliko god da su prodori desničarskih snaga u mejnstrim politiku pre bili snažni, izgleda da su splasnuli, bar za sada. To će rezulturati produbljivanjem krize unutar Republikanske stranke, čiji su članovi tokom protekle četiri godine podržavali, ili bar, sa različitim stepenom entuzijazma, prihvatali trampizam.

Preuzimanje Kapitol Hila razotkrilo je, kako među korporativnim elitama, tako i unutar državnih institucija, manjak podrške za krajnje desničarski autoritarizam. Čini se da je kapital i dalje posvećen liberalnoj demokratiji, koja je štitila njegove interese kroz istoriju. Tramp nije bio u stanju da izgradi bazu moći unutar države, dovoljnu snažnu da bi uzurpirao njene zvanične institucije i pravne procese –  što se vidi iz njegove tekuće borbe sa “dubokom državom” i pokušajem otuđenja vojnih i nacionalnih bezbedonosnih mehanizama. 

U nedelju je niko drugi nego Dik Čejni, pozvao sve bivše ministre odbrane, koji su još u životu, da potpišu izjavu, objavljenu u Washington Post-u, kojom odbacuju Trampa i insistiraju da oružane snage ne učestvuju u radnjama u vezi sa poništavanjem izbora. Sada su čak i velike kompanije objavile neke od najoštrijih izjava u svojoj istoriji, prekoravajući Trampa i pozivajući na prekid vladavine njegovog haosa. Nacionalno udruženje proizvođača (The National Association of Manufacturers) – koje se uglavnom oslanja na republikance i koje je bilo najjači izvor poslovne podrške Trampu – pozvalo je na Trampovu smenu sa funkcije predsednika SAD. Slično tome, još veći i moćniji Poslovni okrugli sto (Business Roundtable), takođe, je oštro osudio Trampa i zahtevao od Kongresa da iste noći krene sa proglašenjem Bajdena za predsednika. Generalni direktori BlackRock-a (najveća globalna finansijska investiciona multinacionlana kompanija, sa sedištem u SAD), Larry Fink, i JMorgan Chase (najveća investiciona banka u SAD), Jamie Dimon, pojedinačno su izdali saopštenja kojim osuđuju Trampa, kao što su to učinili i mnogi drugi zvaničnici iz različitih polja američkog biznisa.

Čak i pre događaja u sredu, kapitalistička klasa imala je mlak odnos prema Trampu. U danima nakon izbora, vodeći izvršni direktori sastali su se kako bi koordinirali poslovni odgovor na Trampovo osporavanje rezultata.  Ako je okupljanje odbora za upravljanje zajedničkim poslovima čitave buržoazije ukazivalo na bilo šta, to je da su smatrali da je obezbeđivanje političke stabilnosti i integriteta liberalnih demokratskih institucija u njihovim zajedničkim interesu. 

„MAGA“ POBORNICI

Uspon nemačkog i italijanskog fašizma, u dvadesetom veku, dogodio se zajedno sa  krupnim podelama unutar vladajuće klase ovih društava. Dinamični novi kapitalistički sektor, posebno napredna proizvodnja, nije mogao da pronađe prostor za iskazivanje svoje političke moći, u do tada postojećim državnim institucijama. Kao odgovor (na taj problem), taj novi kapitalistički sektor počeo je da podstiče i podržava radikalne snage – fašističke stranke – koje će restrukturirati državu, kako bi prilagodile nacionalnu ekonomiju  nadolazećoj moći. 

Nemiri u Vašingtonu nisu nastali na osnovu sličnih podele unutar američke vladajuće elite i kapitalistička klasa SAD je ostala ujedinjena nakon tih nemira, kao nikad do sada. Kapitalisti nisu pružili podršku samo liberalno-demokratskim procesima uopšte, već i Demokratskoj stranci, a posebno Džou Bajdenu. 

Budimo sigurni, Trumpova desnica teško da će nestati sa političke scene kada dođe do promene vlasti. Niti će partijski izbori u Republikanskoj stranci prestati da budu motor krajnje desnog radikalizma, nakon što Tramp napusti funkciju. Zaista i sam Tramp je ishod ove vrlo dinamične situacije. 

Iz ovih razloga, trebalo bi da budemo na oprezu u vezi sa formom i pravcima delovanja krajnje desnice posle Trampa. Posebno bismo trebali paziti na uporišta koja bi ona mogla da stekne među policijom i pograničnom kontrolom, kao i na izbornom nivou. To će biti posebno važno u budućnosti, jer trenutno mogu biti obeshrabreni negativnim iskustvom upada u Kapitol Hil. 

Dok republikanski establišment pokušava da se distancira od Trampa, moraće da se snađe u kontradikciji između besa i mobilizacije krajnje desničarske baze, s jedne strane i izgradnje šire koalicije, s druge strane. Kao što se pokazalo u Kongresu i Senatu prilikom verifikovanja rezultata elektorskih glasova, značajan broj republikanaca u Senatu i Kongresu bio je spreman da dovede u pitanje legitimitet izbora – zasedajući u onim istim prostorijama u koje je besna desničarska rulja upala samo par sati pre toga. 

Pored toga, Republikanska stranka ostaje ukorenjena u državnim legislativama, koje dobijaju na značaju tek nakon nedavnih izbora. Budući da je ovo godina popisa,  moć unutar državnih vlasti biće presudna u omogućavanju republikanacima da manipulišu u formiranju izbornih jedinica, što će im pomoći da zadrže izbornu moć u narednoj deceniji. 

Ovo je posebno zabrinjavajuće u svetlu nedavne ankete koja je pokazala da bi 45% republikanskih glasača odobrilo juriš na glavni grad. Ipak, ovo je daleko od 87% republikanaca koji odobravaju politiku Donalda Trampa – što govori da su se mnogi republikanci koji podržavaju Trampa, nakon napada od njega udaljili. Još uvek je to premali broj za pobedu na nacionalnim izborima, posebno u svetlu činjenice koliko se ovaj procenat razlikuje od stava demokrata prema napadu na Kapitol Hil (96% njih su protiv). Republikanskoj partiji će biti teško da održi svoju radikalnu bazu i istovremeno osvoji nacionalne izbore. 

Ipak, ukoliko se glasači Republikanske partije ne polarizuju protiv ektremne desnice i ako se odziv dramatično ne poveća na unutarstranačkim izborima, stranka bi mogla da ostane sredstvo za izgradnju tvrde desničarske baze na nivou saveznih država i Kongresa. Rezultati istraživanja javnog mnjenja sugerišu da ove snage imaju dovoljno prostora za organizaciju i regrutovanje (podrške). 

Njihova sposobnost da to učine zavisiće od toga u kojoj meri se šarolika krajnje desničarska kolacija može održati zajedno, bez potpunog oslanjanja na institucije Republikanske stranke. I naravno, sposobnost ovih snaga da predstavljaju stvarnu pretnju liberalnoj demokratiji na kraju će zavisiti od privlačenja podrške krupnog kapitala – mogućnosti koja za sada izgleda daleko.

NEREDI KAO POUČNI MOMENAT

Na levici je da razotkrije vezu između Republikanske stranke i krajnje desničarskih grupa, koje je sistemski mobilisala i podsticala. Ta stranka će nesumnjivo biti pod čvršćim državnim nadzorom kad Bajden preuzme funkciju. Rasvetljavanje ovih veza moglo bi kreiratii dalje podele unutar Republikanske stranke, sa ciljem da se ona slomi i demontira kao politička snaga. 

Međutim, fokusiranje isključivo na bauk fašističke pretnje poslužiće samo da omogući uspostavljanje dvostranačke neoliberalne stabilnosti pod Bajdenom – upravo ono što je iz početka stvorilo uslove za rast ekstremne desnice. Kontrola Senata od strane demokrata sigurno da daje šansu levici za unapređenje progresivne agende. Ali to, samo po sebi, ne sprečava povratak mera štednje na duži rok ili zaustavljanje ekološke i socijalne propasti. 

Samo organizovanjem i borbama, kako na državnom terenu, tako i na ulicama, levica se može nadati da će ostvariti stvarni napredak u rešavanju klimatskih vanrednih situacija, ublažavanju socijalne krize prouzrokovane decenijama neoliberalizma i proširivanju vitalnih programa za socijalno osiguranje, kao što je „Medicare for all“. To  će značiti ne samo pobedu nad desnicom, već i preuzimanje demokratskog establišmenta, koji je sada spreman da služi kao ključno sredstvo za obnavljanje neoliberalnog konsenzusa. 

Pročitajte i

ANTI-POLITIKA

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here