Noam Čomski: svet se nalazi u najopasnijem periodu u ljudskoj istoriji

0
468

 

preuzeto:

https://www.newstatesman.com/world/2020/09/noam-chomsky-world-most-dangerous-moment-human-history

 

 

Noam Čomski: svet se nalazi u najopasnijem periodu u ljudskoj istoriji

 

Američki profesor upozorava da klimatska kriza, pretnja nuklearnim ratom i rast autoritarnih režima znače da je rizik od nestajanja ljudske rase veći nego ikada. 

 

Noam Čomski upozorio je da je svet u najopasnijem periodu u ljudskoj istoriji, zbog klimatske krize, pretnje nuklearnim ratom i rastućeg autoritarizma. U ekskluzivnom intervjuu za Newstatesman, 91-godišnji američki lingvista i aktivista rekao je da trenutne opasnosti premašuju one iz 1930-tih.

„Ništa slično se nije desilo u ljudskoj istoriji”, izjavio je Čomski. „Dovoljno sam star da se jasno setim pretnje da nacizam može preuzeti veći deo Evroazije, to nije bila prazna priča. Američki vojni stratezi su predvideli da će se rat završiti uspostavljanjem regiona kojim dominira SAD i regiona kojim dominira Nemačka… Ali čak ni taj užas, ne bi bio kraj organizovanog ljudskog života na Zemlji, sa čim se danas suočavamo”.

 Čomski je intervjuisan pre prvog samita Progesivne internacionale (18-20. septembra), nove organizacije koju je osnovao Berni Sanders, bivši američki predsednički kandidat, i Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija, sa ciljem da se suprostavi desničarskom autoritarizmu. U duhu slogana pokreta “internacionalizam ili nestajanje”, Čomski je upozorio: „Nalazimo se pred zapanjujućim spojem  nekoliko vrlo teških kriza. Njihov obim ilustrovan je poslednjim podešavanjem čuvenog časovnika Sudnjeg dana. Postavljen je od godine kada je upotrebljena atomska bomba, a skazaljka koja pokazuje minut se, od tada, pomera napred i nazad. Ali prošlog januara, odbrojani su minuti i prešlo se na odbrojavanje sekundi do ponoći, koja predstavlja kraj. A sve je to bilo pre pandemije”.

 Ova promena, rekao je Čomski, reflektovana je „rastućom pretnjom nuklearnog rata, koja je ozbiljnija nego tokom Hladnog rata. Rastuća je opasnost od ekološke katastrofe i treća stvar koja se računala poslednjih godina je naglo razaranje demokratije, koja u početku deluje kao da tu ne pripada, ali zapravo pripada, jer jedina nada da se suočimo sa prethodne dve egistencijalne krize, koje prete istrebljenjem, je suočavanje sa njima kroz živu demokratiju, sa angažovanim, informisanim građanima koji učestvuju u razvojnim programima za rešavanje kriza”.

 Čomski je dodao da je „(Donald) Tramp ostvario nešto poprilično impresivno: uspeo je da poveća pretnju od sve tri opasnosti. Što se tiče nuklearnog naoružanja, nastavio je u suštini da privodi kraju proces nuklearnog razoružanja, koji je nudio neku zaštitu protiv konačne katastrofe. Znatno je povećao razvoj novog, opasnijeg, pretećeg oružja, što znači da to rade i drugi, a to povećava pretnju za sve nas.

„Što se tiče ekološke katastrofe, uvećao je svoja ovlašćenja kako bi maksimizirao upotrebu fosilnih goriva i ukinuli svi propisi koji donekle ublažavaju efekat nadolazeće katastrofe, ako nastavimo u sadašnjem pravcu.”

 “Po pitanju pogoršanja demokratije, to je već postala šala. Izvršni ogran pri Vladi SAD potpuno je očišćen od bilo kakvog disidentskog glasa. Ostala je samo grupa ulizica”.

 Čomski je opisao Trampa kao figuru nove „reakcionarne internacionale”, koju čine Brazil, Indija, Velika Britanija, Egipat, Izrael i Mađarska. „Na zapadnoj hemisferi vodeći kandidat je predsednik Brazila Bolsonaro, mali Tramp. Na Bliskom Istoku ona će se zasnivati na porodičnim diktaturama najreakcionarnijih država na svetu. Sisijev Egipat je najgora diktatura koju je Egipat ikada imao. Izrael se toliko pomerio u desno da vam je potreban teleskop da biste ga videli, reč je o jedinoj zemlji gde su mladi reakcionarniji od odraslih”.

 Dodao je: „(Narendra) Modi uništava indijsku sekularnu demokratiju, vršeći ozbiljan pritisak na muslimansko stanovništvo, uveliko je proširio indijsku okupaciju Kašmira. U Evropi vodeći kandidat je (Viktor) Orban u Mađarskoj, koji stvara profašističku državu. Postoje i druge figure, poput (Mateo) Salvinija u Italiji, koji se naslađuje gledajući kako se izbeglice utapaju u Mediteranu.”

 Što se tiče Velike Britanije, rekao je: „(Najdžel) Faraž će doći kao pravi kandidat ukoliko Boris Džonson ne bude poslužio svrsi, što se može desiti”. Dodao je da će pretnja vlade Velike Britanije da „prekrši međunarodno pravo i napravi potpuni raskid sa EU dovesti Britaniju pred nestajanje i u još čvršći vazalni odnos prema SAD”.

Čomski je opisao Progresivnu internacionalu, u čijem Savetu takođe sedi: bivši ministar u senci Velike Britanije Džon Mekdonel, spisateljica Arundati Roj, i bivši ekvadorski predsednik Rafael Korea, kao „labavu koaliciju ljudi koji su posvećeni svetu pravde, mira, demokratije, promene društvenih i ekonomskih institucija, tako da one ne budu usmerene na privatan profit nekolicine, već za potrebe i brigu opšte populacije”.

 Proživevši mandate 22 američka predsednika, Čomski je upozorio da je Trampova pretnja, da će odbiti da napusti svoju predsedničku poziciju ukoliko izgubi od kandidata Demokratske stranke Džoa Bajdena, presedan.”

 U više navrata Tramp je ponovio da ukoliko mu se ne dopadne ishod izbora, neće napustiti svoju funkciju. Ovu pretnju su vrlo ozbiljno shvatila dva visoka vojna oficira, bivši vojni komandanti, koji su poslali pismo predsedavajućem zajednice načelnika generalštabova, u kome traže da se preispitaju ustavne nadležnosti tog tela, za slučaj da predsednik odbije da napusti funkciju i okupi oko sebe paravojne snage, kakve koristi da bi terorisao ljudi u Portlandu.

 „U tom slučaju, vojska i 82. vazduhoplovna divizija, imaju dužnost da ga uklone sa funkcije. Formiran je projekat tranzicionog integriteta, sačinjen od visoko rangiranih ljudi Republikanske i Demokratske stranke, koji razmatraju scenarije koji se mogu dogoditi ukoliko Tramp odbije da napusti funkciju predsednika SAD – svaki od njih vodi ka građanskom ratu. Ovo nije šala – ništa slično se nije dogodilo u istoriji parlamentarne demokratije“.

„Dovoljno je veliki presedan bio kada je Boris Džonson raspustio parlament (Velike Britanije), što je dovelo do gneva. Vrhovni sud je intervenisao, ali je već bilo prekasno. Vrhovni sud (SAD) ovde neće intervenisati, nakon što je Tramp u njegov sastav postavio desničare, tako da se nalazimo u vremenu koje se nikada ranije nije dogodilo.”

Čomski je pozvao američku levicu da glasa za Bajdena na narednim predsedničkim izborima u novembru I da ga pritisne da sledi progresivnu politiku.

„Ono što bi levica trebalo da radi je ono što bi trebala uvek da radi: trebalo bi da prepozna da je stvarna politika konstantni aktivizam, u jednom ili drugom obliku. Svakih par godina dođe nešto što se zovu izbori, tada vam treba par minuta da odlučite da li vredi glasati protiv nekoga, retko za nekoga. U slučaju Korbina u Engleskoj, glasao bih za, ali u većini slučajeva postavlja se pitanje protiv koga glasate ?”

„Ovoga puta odgovor na to pitanje je nadasve očigledan: Tramp-republikanci su krajnje bezobzirni, van svake normalnosti, tako da se jednostavno ni ne postavlja pitanje da li glasate protiv njih. Uzmite sebi par minuta, idite na glasanje, zaokružite listić, ne glasajte za Trampa, što u dvostranačkom sistemu znači da glasate za Bajdena. Sledeća stvar koju treba da uradite jeste da tog drugog kandidata izazovete, da nastavite sa pritiskom i da njega i njegove približite progresivnim programima.”

Upitan da li se i dalje izjašnjava kao anarhista, Čomski je odgovorio: „Moramo da se zapitamo šta podrazumevamo pod pojmom anarhista. Po mom mišljenju, svi, ukoliko prestanu da razmišljaju o tome, jesu anarhisti, osim onih patoloških. Osnovno načelo anarhizma, od samog njegovog nastanka, bilo je da autoritet, dominacija i hegemonija nose za sobom teret dokaza, oni moraju dokazati da su legitimni. Ponekad jesu, ponekad im možete dati argumente. Ako ne možete, treba ih demontirati”.

„Kako ih treba demontirati? Pa, na tome se mora raditi, ne možete to uraditi za tren oka. Organizacije razvijaju elemente budućeg društva u okviru postojećeg. Ali, mislim da je ideal praktično univerzalan u našem moralnom sistemu, osim zaista patoloških elemenata.”

Džordž Eton, urednik u News Statesman.

 

Tekst preveli:

Aleksandar Jovanović

Miloš Pankov

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here