Tekst preuzet:
https://www.washingtonpost.com/opinions/2021/04/28/germany-green-party-annalena-baerbock/
Prošle nedelje Nemačka stranka Zelenih nominovala je, po prvi put u istoriji, za kancelara svoju kandidatkinju, Analenu Berbok. Do sada su samo velike partije u Nemačkoj, Hrišćansko-demokratska stranka (CDU/CSU) i Socijaldemokratska partija (SDP) nominovale kandidate za šefa nemačke vlade, jer su jedino one smatrane pretendentima da predvode koalicionu vladu. Partija Zelenih međutim, pored toga što je na prethodnim izborima osvojila samo 8,9% glasova ima razloga za optimizam.
Aktuelna istraživanja javnog mnjenja već duže vreme predviđaju im preko 20% glasova na nacionalnom nivou, što im u nemačkom fragmentiranom parlamentu može biti dovoljno da predvode vladajuću koaliciju. U mnogim saveznim državama i loklanim parlamentima Zeleni su zabeležili najbolji rezultat u svojoj istoriji. Nakon 16 godina vlasti Angele Merkel i njene koalicije CDU/CSU, izgleda da su Nemci spremni za promene, a mnogi vide upravo Zelene kao poželjno sredstvo promena.
Da bismo razumelio trenutni uspeh nemačkih Zelenih, moramo se udaljiti od uobičajenih narativa vezanih za evropske zelene partije. Medijski govornici ih obično predstavljaju kao partiju koja se oslanja ne jednu temu i svaki uspeh koji ostvare interpretira se, velikim delom, kao direktna posledica uticaja klimatske krize na političku agendu.
Zelene partije ipak zagovaraju više stvari, pored zaštite prirode i upozoravanja na klimatske promene. U izmenjenom političkom ambijentu Zapadne Evrope, koji se sada čvrsto polarizuje u odnosu na pitanjima kao što su: imigracija, rodna ravnopravnost, prava LGTB populacije i međunarodne integracije – Zeleni zastupaju progresivnu agendu. Kombinijući levičarski pristup ekonomskim pitanjima i progresivnu agendu, Zeleni se mogu smatrati potpuno suprotnom opcijom od radikalne Alternative za Nemačku (AfD).
Za ljude koji su privrženi progresivnim politikama i pitanjima, od imigracije do rodne ravnopravnosti, Zeleni Nemačke nude mnogo jasniju ponudu od recimo SDP-a. Kada je postala liderka partije 2018. godine, Berbok je naglasila da njena stranka mora da proširi opseg svojih kampanja, kako ne bi bila svedena na partiju zaštite okoline. Njeni govori se obično fokusiraju na teme: produbljavanja evropskih integracija, unapređenja školstva i obrazovanja i ublažavanja ekonomskih nejednakosti.
Do nedavno, Zeleni su bili posmatani kao partija urabane visokoobrazovane elite. Pored toga što sa porastom nivoa obrazovanja anketiranih raste podrška Zelenima, ona se proširila i među drugim slojevima stanovništva. Nisu samo povećali broj glasova u urbanim kosmopolitiskim habovima, kao što su Berlin i Amsterdam, već i među konzervativnim regionima: Tičino (Švajcarska) i Bavarska. Na upravo održanim regionalnimi lokalnim izborima, Zeleni su dobili veliku podršku u mnogim ruralnim sredinama, kao što je Rurgebit, nekadašnji Nemački industrijski i rudarski centar, što pokazuje pomeranje težišta njihove kampanje. Istraživanja pokazuju da je za 30 % glasača nižeg nivoa obrazovanja moguće da podrže Zelene. Pored toga, mnogi glasači CDU kao svoj drugi izbor navode Zelene, što je posebno važno s obzirom na nizak nivo popularnosti Armina Lašeta, upravo nominovanog kandidata za kancelara ispred CDU/CSU.
Sve ovo znači da su Zeleni u veoma povoljnoj poziciji da se pridruže ili čak predvode sledeću nemačku koalicionu vladu, ali to je samo kratkoročna perspektiva. Promene u društvenoj strukturi sugerišu da bi Zeleni mogli da se učvrste kao glavna snaga nemačke levice. Ako pogledamo raspoloženje mladih birača, Zeleni su već postali dominantna partija, a to još uvek ne uključuje izbor generacije Friday for future, čiji pripadnici uglavnom još uvek nisu navršili 18 godina. Nominacija relativno mlade žene, četrdesetogodišnje Berbok, za najvažniju političku poziciju u Nemačkoj može se poklopiti sa njihovim očekivanjima.
Suprotno tome, biračko telo i članstvo Socijademokratske partije je sve starije. Kao i ostale socijaldemokratske partije, nemačka SDP je provela godine u raspravama o tome kako je izgubljeno tradicionalno biračko telo radničke klase. Preokupirana ovim debatama, partija je manja obraćala pažnju na činjenicu da je izgubila podršku novih društvenih miljea i mlađih generacija. Ovi birači su izgleda pronašli svoje utočište među Zelenima i nameravaju da tu ostanu neko vreme.
Uspeh nemačih Zelenih predstavlja deo velikih pomeranja u nekim zapadnoevropskim državama, u kojima su socijalno liberalne partije, kao što je Nizozemska D66 i Makronova La Republik En Marš, preuzele veliki deo biračkog tela tradicionalnih socijaldemokratskih partija. Ukoliko ove stranke uspeju da privuku i birače klasične desnice, to može dati podstrek drugim progresivnim partijama i koalicijama i pružiti model kako mobilisati nove koalicije i nove birače.
Izbori u Nemačkoj u septembru 2021. predstavljaće test na kome će se videti da li stranke poput Zelenih mogu promeniti politički pejzaž, a šta god se bude desilo, biće to poruka za čitav svet.
