Nakon godina podela, levičarske stranke su u pregovorima o zajedničkom nastupu na francuskim parlamentarnim izborima u junu. Snažna predsednička kandidatura Žan-Luk Melanšona postavila ga je u srce levice – i saveza koji bi mogao da uskrati Emanuelu Makronu većinu.
Tokom većeg dela predsedničkog mandata Emanuela Makrona, francuska levica je bila veoma razjedinjena. To je u aprilu kulminiralo poplavom individualnih kandidatura koje su potkopale nadu favoritu levice Žan Luk Melanšonu da će se plasirati u drugi krug.
Ipak, upravo je u toku tektonska promena: različite partije levice formiraju koaliciju za parlamentarne izbore u junu, sa Melanšonovom Nepokorenom Francuskom (LFI).
Nakon što je Melanšon zamalo propustio da se kvalifikuje u drugi krug, LFI, Zeleni (EELV) i Francuska komunistička partija (PCF) su pokrenule pregovore u vezi sa platformom Narodnog jedinstva, okosnicom njegove kampanje, sa ciljem da pridobiju glasove šireg spektra levice i radničke klase. Razgovori su takođe započeli sa Socijalističkom partijom (PS) i Novom antikapitalističkom levicom (NPA). Izvori bliski pregovaračima kažu da nameravaju da sklope sporazume do kraja aprila, kako bi zajedno nastupili na prvomajskim protestima.
„Pokazali smo da postoji blok predvođen Narodnim jedinstvom i svi dalji razgovori moraju ići u tom pravcu” rekao je David Žirar. Član LFI i kandidat za poslanika u parlamentu Francuske u gradu Ube. „Ne pokušavamo da dominiramo u svemu. Pružili smo ruku drugima, ali imamo svoje zahteve – dobili smo glasove s razlogom”.
Ovi zahtevi proizilaze iz Melanšonove izborne platforme: povećanje minimalne zarade, poništavanje poslednjih izmena zakona o radu, odlazak u penzija sa šezdeset godina života, uvođenje novog poreza na bogatstvo, zelene politike vođene konceptom ekološkog planiranja, tranzicija ka šestoj republici i drugo.
Naravno, formiranje parlamentarne većine i primoravanje Makrona na kohabitaciju sa vladom levice neće biti nimalo lako. Apsolutna većina podrazumeva osvajanje najmanje 289 od 577 mesta u parlamentu – mnogo više od postojećih 66 koliko sada imaju zajedno nepokoreni, komunisti i socijalisti. (Tokom razgovora, pregovarači LFI su, prema navodima, pominjali 165 mesta kao dostižan cilj).
Ali Žirar se nada osvajanju većine: „Postoji uzak prostor za promene” kaže koristeći terminologiju Melanšona koji je svoje šanse za pobedu na predsedničkim izborima opisivao kao „prolazak kroz mišju rupu”.
„Neće biti lako, ali nikad nije ni bilo”, nastavlja Žirar “Uskoro je završetak izbornog ciklusa, koji nas primorava da se držimo određenih rokova. Svako ko misli da nije bio dovoljno predstavljen na predsedničkim izborima ima pred sobom novu bitku za parlament”.
Partija se nada da poseduje tajno oružje. Da bi podigli izlaznost koja nakon predsedničkih izbora obično padne, stranka je junske izbore označila kao treći krug izbornog sistema u kome se Melanšon direktno obraćao biračima kao kandidat za premijera. U pitanju je neobična strategija za parlamentarne izbore, ali cilj je da se iskoristi popularnost kandidata i njegov imidž kao izazivača Makrona i Le Pen.
„On je neko ko sa sobom nosi milione glasova, neko ko se skoro izborio za drugi krug i sa sobom nosi moćni narodni savez” kaže Žirar.
Propuštene prilike
Uslovi za savez levice su danas mnogo bolji nego nakon Makronove pobede 2017. Najpre zbog toga što nema više iluzija u vezi sa njegovim ponašanjem na vlasti, posle prvog mandata. Zatim, krajnja desnica je počela da jača i njeni lideri se nameću kao nadolazeća snaga nakon Makronove ere.
Dinamika političkih događaja je takođe partije levice okrenula ka međusobnoj saradnji. Nakon što su 2017. nastupile samostalno na izborima i propustile pobedu zbog toga u mnogim izbornim jedinica, uslovi za koalicionu saradnju sa LFI deluju prihvatljivije. Zeleni i komunisti su postigli razočaravajuće rezultate na predsedničkim izborima i obe partije se nadaju da će im parlamentarni izbori ponuditi spas.
Sandra Ruso, samoproklamovana ekofeministkinja, koja je zamalo poražena na izborima za predsednika Zelenih od Janika Žadoa, kaže da joj potpuno saglasna da Melanšon bude premijer. „Mislim da bi to bilo odlično“ kaže za Jakobin. „To je ono što nam treba“.
Mada je ideja levog jedinstva bila razmatrana i odbacivana poslednjih nekoliko godina, ona kaže da su rezultati upravo održanih predsedničkih zbora promenili računicu: „Mislim da su svi postali svesni propuštenih prilika zbog toga što smo učestvovali odvojeno“ kaže Ruso. „A pored toga, sada postoji jasno profilisan lider. Ranije nije bila takva situacija. Svi su pokušavali da nametnu svoje liderstvo“.
Kao mnogi unutar EELV, Ruso sada otvoreno kritikuje partijsku predsedničku kampanju. Osvojivši samo 4,6% Žado je propustio da se izbori za cenzus od 5% potreban da bi se ostvario povraćaj troškova finansiranja kampanje – što je dovelo do sramotnog poziva za donaciju u govoru tokom izborne noći.
„Ogromne prilike su propuštene“, kaže Ruso. „Žan Luk Melenšon nije prošao u drugi krug, a mi nismo dobili ni 5%“.
„Na kraju, moramo zajedno“ rekla je žaleći zbog kritika iz njene partije na račun Melanšona. „Nismo razumeli zahtev glasača levice i ekologa da je potrebno zaista pobediti, a ne samo ostvariti rezultat za poštovanje“.
Nakon obećavajućeg početka, razgovori sa Zelenima će se nastaviti ove nedelje, dok lider EELV traži više poslaničkih mesta i kritikuje izostanak reči ekologija u nazivu koalicije Narodno jedinstvo.
Sumnjičavost komunista
Igor Zamiši, koordinator Izvršnog komiteta Francuske komunističke partije i učesnik na pregovorima kaže da opasna politička vremena zahtevaju jedinstvo. „Situacija je urgentna” kaže. „Velika većina ljudi u Francuskoj nije želela ovakav ishod izbora između Makrona i Le Pen”.
Upitan zbog čega se pre predsedničke trke nije uvideo značaj jedinstva koje bi sprečilo ovakav ishod, Zamiši je stao u odbranu partijskog kandidata Fabijana Rusela zbog toga što je skrenuo pažnju na pitanja kao što su energetska nezavisnost i nezavisnost radnika. (Rusel je na kraju osvojio 800000 glasova, ili 2.3%, dok je Melanšonu nedostajalo za kvalifikaciju u drugi krug oko 400000 glasova).
Zamiši je primetio da bi pobedu nad Makronom bilo teško ostvariti, jer su zajedno levičarski kandidati osvojili oko 30% glasova. „Da bi levica pobedila, moramo osvojiti 40% do 45% u prvom krugu” kaže Zamiši. „Problem za levicu je što je previše slaba… Poricanje različitosti neće doneti snagu”.
Istovremeno, Zamiši priznaje da je razočaravajući rezultat za Rusela. „Na kraju, ispaštali smo zbog institucija Pete republike – činjenice da se samo dva kandidata kvalifikuju u završnicu i to ohrabruje taktičko glasanje. To je realnost “.
Član Izvršnog komiteta PCF koji je želeo da ostane anoniman kaže da rezultati prvog kruga pokazuju da je partija izgubila dodir sa mladima i delovima radničke klase i da je loše procenila poziv Melanšona na podršku tokom kandidature. U isto vreme, aktivisti PCF kažu da je bilo nemoguće odustati na kraju, nakon što je partija uložila toliko sredstava i vremena. Napuštanje kampanje bi zahtevalo određenu formu izjašnjavanja članstva, s obzirom na to da su se članovi izjasnili za kandiaturu Rusela 2018. godine, kada je on izabran za lidera partije.
U svakom slučaju, komunisti su sada spremni da stanu iza Melanšonove kandidature za premijera. „Prirodno je da on postane premijer, ako budemo imali većinu”, kaže Zamiši.
Pali džin
Uporedo sa tokom pregovora, Nepokorena Francuska je uputila poziv Francuskoj antikapitalističkoj partiji (NPA), računajući na uticaj društvenih pokreta koji mogu izvršiti određeni pritisak sa levice, koja je za sada reagovala pozitivno. Ali to ne deluje toliko kontraverzno kao pitanje da li u savez uključiti i Socijalističku partiju (PS).
Loši odnosi između PS i LFI zadiru u dubinu: predsednička kandidatkinja socijalista An Hidalgo koja je dobila samo 1,8% glasova konstantno je kritikovala Melanšona tokom kampanje. Godine prekršenih obećanja i predsednikovanje Fransoa Olanda doveli su do toga da mnogi glasači levice preziru čitavu stranačku aparaturu.
Ipak, postoje argumenti za dogovor koji bi zadovoljio obe strane: socijalisti se suočavaju sa egzistencijalnom krizom i očajnički žele izbor poslanika – bitan razlog zbog čega su lideri partije glasali za početak pregovora sa LFI, uprkos kriticizmu proteklih godina. U međuvremenu, matematički gledano, socijalisti mogu doneti dragocene resurse Narodnom jedinstvu, potrebne za osvajanje većine. (Pored svih posrnuća, socijalisti još uvek imaju više poslanika u parlamentu nego Nepokorena Francuska i komunisti).
Kao i komunisti, socijalisti takođe imaju solidnu bazu članova u lokalnim i regionalnim parlamentima. Nepokoreni, s druge strane, pokušavaju da svoju nacionalnu agendu prenesu na lokalni nivo.
U svakom slučaju, David Žirar kaže da je odgovornost na socijalistima da prihvate ono što im se nudi.
Za sada, razgovori se izgleda kreću u dobrom smeru. Nakon prve runde, glavni pregovarač LFI Manuel Bompar rekao je novinarima da ima osećaj kao da ne razgovara sa istom Socijalističkom partijom od pre dve, tri godine i da ne vidi suviše velike prepreke za dogovor.
Pregovori sa socijalistima će sigurno biti neprijatni za neke među Nepokorenima – Melanšon već dugo kritikuje partiju koju je napustio 2008, što je takođe dovelo do pukotina u redovima socijalista. (Nekadašnji predsednik Oland je, prema navodima, nezadovoljan zbog otvaranja ka LFI, premda je u manjini, a lider partije Oliver Fore je hrabrio nezadovoljne koji su bili spremni da napuste partiju).
Premda je prva runda parlamentarnih izbora još uvek nedeljama ispred nas, a dogovor tek treba da bude finalizovan, situacija na političkoj sceni postaje pomalo paradoksalna. Dok se partije levice kreću ka koaliciji nakon godina podela, njihovi najljući rivali izgledaju više podeljeni nego ikad. Na krajnjoj desnici, Narodno okupljanje Marin Le Pen odbilo je poziv za saradnju sa partijom Erika Zemura. U međuvremenu, lider desnih republikanaca je apelovao da partija ostane nezavisna snaga u parlamentu, podstičući sumnje da će Makron uspeti da obezbedi sigurnu većinu.
Na francuskoj veoma nestabilnoj političkoj sceni, sve te podele, zajedno sa objedinjavanjem levice, možda mogu učiniti mogućim prolazak kroz mišju rupu.
„Ne smemo zaboraviti na podršku velikog broja mladih pripadnika radničke klase”, kaže Žirar. „Moramo da izađemo napolje i mobilišemo te mlade ljude”.
Preuzeto sa: Jacobin
Autor: COLE STANGLER
Prevod za Politički pregled: Miloš Pankov
Pročitajte i:
