Dok pandemija, požari i nepravda besne, teorija ikone slobodnog tržišta Miltona Fridmana, da je isključiva odgovornost poslovanja “povećanje dobiti”, danas zvuči besmislenije nego ikada

0
294

Tekst preuzet i preveden: 

https://www.businessinsider.com/milton-friedmans-theory-role-of-business-feels-emptier-than-ever-2020-9

Marguerite Ward 13.09.2020.

 

 

Navršilo se pedeset godina od kako je Milton Fridman objavio esej u časopisu The New York Times Magazine. Poruke iz tog eseja su u prethodnom periodu snažno uticale na menadžment (američkih) kompanija. 

U eseju je poznati američki ekonomista izneo tvrdnju, da jedina svrha rada kompanije leži u tome da služi svojim akcionarima. Fridman je ismejao ideju da preduzeće može imati bilo kakvu drugu odgovornost, npr. onu za “zapošljavanje, uklanjanje diskriminacije, izbegavanje zagađivanje životne sredine, ili bilo šta drugo što bi mogla biti grupna krilatica savremenih reformatora”. 

Fridman je u eseju odbacio ideju “društvene odgovornosti” koja bi bila u suprotnosti sa interesima akcionara. Po Fridmanu, u “igri nulte sume” (zero-sum game – koja u teoriji igara predstavlja situaciju gde je dobitak, ili gubitak, jednog učesnika igre obrnuto proporcionalan dobicima, ili gubicima, drugog učesnika), akcionari su ti učesnici u igri koji bi trebalo da uvek dobiju, drugim rečima “društvena odgovornosti” je nepotrebna.

 

ODGOVORNOST I PRVENSTVO

Danas, kada klimatske promene uzrokuju najveće požare u Kaliforniji, kada Amerikanci protestvuju zbog rasne nepravde, pa čak i kada neki direktori velikih korporacija upozoravaju na ekonomsku nejednakost, sve je više pojedinaca koji ukazuju da je Fridmanovo zalaganje za primat interesa vlasnika akcija, zapravo ono što je najopasnije. Iznenađujuće je da su mnogi među tim pojedincima upravo izvršni direktori kompanija, dakle oni koji su prethodnih decenija podržavali teoriju o opravdanosti primata interesa akcionara, nad drugim interesima. 

https://pixabay.com/
https://pixabay.com/

Erozija propisa u oblasti poslovanja i zaštite radnika, pratila je 70-tih i 80-tih godina 20.veka porast uticaja Fridmanove filozofije. Zaključak Economic Policy Institute – levo orjentisanog tink-tenka – je da su mnogi zakoni doneseni u tim decenijama podrili rast zarada srednje klase, jer su ukinuli pravo na kolektivno pregovaranje. Postoji, takođe i čitav niz drugih analiza koje otkrivaju da je nejednakost porasla tokom pomenutog perioda.   

Fridman je često gostovao u televizijskim emisijama, pojavljivao se u serijalu od 10 epizoda na PBS-u (The Public Broadcasting Service of USA), savetovao je i Predsednika SAD Ronalda Regana, koji se sam protivio državnim regulativama i istraživanjima u oblasti životne sredine. Potezom punim simbolike, Regan je demontirao solarne panele, koje je prethodni predsednik, Karter, postavio na krov Bele kuće. 

Uporedo sa predsednikom Reganom, i poslovna zajednica je u veliko meri prigrlila teoriju o primatu interesa akcionara. Stiv Dženings (Steve Jennings), autor knjige “The Age of Agile”, navodi u tekstu objavljenom u Forbes-u, da su naučni radovi publikovani u to vreme, sugerisali da bi generalne direktore kompanija trebalo nagrađivati velikim brojem akcija, kako bi bili fokusirani na stvaranje profita za akcionare, ideja koju su i sami direktori rado podržali. 

Generalni direktor General Electric-a (GE), Džek Velč (Jack Welch), jedna od glavnih figura 80-tih, bio je pravi primer primene pomenute teorije u praksi. On je drastično smanjivao troškove (i radna mesta) kako bi maksimalizovao profite akcionara. Šana Lebovic (Shana Lebowitz) je u svojoj reportaži, objavljenoj u Business Insider-u ove godine, a povodom Velčove smrti, napisala da su drugi generalni direktori tek nakon tog događaja počeli da prave otklon od Fridman-Velčovog nasleđa.  

https://pixabay.com/
https://pixabay.com/

Marketplace” izveštava: “Tokom dve decenije na čelu, General Electric-a (GE) Velč je ispunio očekivanja Vol Strita (Wall Street) gotovo u svakom kvartalu. Kompanija je sa 14 milijardi USD, porasla u zver od 400 milijardi USD. Sam Velč je zaradio skoro milijardu dolara”. 

Kako navodi The Financial Times, Velč se, nakon što je napustio GE, odrekao teorije o primatu interesa akcionara, nazivajući je “najglupljom idejom na svetu”. Rekao je da kompanije, osim interesa svojih akcionara, moraju da cene i vrednosti svojih kupaca i zaposlenih, kao i da teže dugoročnom rastu. 

Ipak, Fridmanove ideje nastavile su da utiču na politiku.

Predsednik Džordž Buš Mlađi, je u svom govoru u čast Fridmana, 2002. godine, rekao: “Njegov rad je pokazao da su glavni motori ekonomskog razvoja slobodna tržišta”. The Economist je 2016. godine proglasio Fridmanu teoriju za “najveću ideju u biznisu”. 

 

KAPITALIZAM NA RASKRSNICI

Fridmanov pogled na svet doveo nas je tu gde smo danas: vreme u kome američki kapitalizam, stvoren po Fridmanovom modelu, deluje disfunkcionalnije nego ikada. 

Tako barem misle poslovni lideri, najbolji ekonomisti i većina Amerikanaca. 

Samo 25% Amerikanaca veruje da aktuelni kapitalizam u SAD obezbeđuje opšte društveno dobro. To pokazuje istraživanje, iz juna o.g., sprovedeno na uzorku od 1000 ljudi. Ispitivanje je uradila nezavisna istraživačka kuća The Harris Pool and Just Capital, čiji je osnivač investitor – milijarder, Pol Tjudor Džons (Paul Tudor Jones). 

Gornjih 0.1% američkih domaćinstava, raspolaže istom količinom bogatstva kao donjih 90%.

Leo Strajn (Leo Strine), bivši predsednik sudskog veća Vrhovnog suda države Delaver, i generalni direktor i osnivač kompanije Allbirds Inc. Džoj Cvilinger (Joey Zwillinger), dodatno su ispitivali nejednakosti. Rezultat njihovih istraživanja je nedavno objavljen u The New York Times Magazin-u, istom onom časopisu koji je, pre pedeset godina, objavio i čuveni Fridmanov esej. Strajn i Cvilinger navode sledeće: “Između 1948. i 1979. godine, produktivnost američkih radnika porasla je za 108,1%, njihove zarade za 93,2%, dok je tržište akcija u SAD poraslo za 603%”. 

Bez ikakve odgovornosti prema životnoj sredini, u skladu sa Fridmanovim načelima, kompanije su iz svoje nadležnosti otpisale rizik po životnu sredinu i proglasile ga javnom brigom. U međuvremenu pravna regulacija o zaštiti životne sredine sklonjena je u stranu.

U Strajn-Cvilingerovom eseju u The New York Times Magazinu navodi se i sledeće: između  1979. i 2018. g., plate američkih radnika porasle su za samo 11,6%, dok je njihova produktivnost bila veća za 69,6%. U istom periodu, naknade za generalne direktore američkih kompanija uvećane su za  enormnih 940%, a tržište akcija poraslo je za 2200%.

Leta od 1970. godine postaju sve toplija. Danas, Amerikanci žele da država bude aktivnija u ublažavanju klimatskih promena i regulisanju emisije ugljenika, ukazuje Pew Research.

Sve više Amerikanaca traži veće plate za zaposlene po satu i po ugovoru, zdravstveno osiguranje za radnike, kao i to da se više generalnih direktora kompanija izjasni protiv rasne nepravde. 

Mnogi, takođe, zahtevaju reforme, posebno nakon masovne rasne nepravde, koju je pandemija Covid-19 razotkrila. 

Generalni direktor JP Morgan-a, Džejmi Dajmon (Jamie Dimon), nazvao je pandemiju Covida-19 “pozivom za buđenje” za poslovne lidere, kako bi akcionarima skrenuli pažnju na nejednakosti u SAD (a memo to stakeholders). 

Vlasnik NBA kluba Dallas Mavericks, investitor i biznismen Mark Kjuban (Mark Cuban) pozvao je poslovne lidere da se izbore sa nejednakošću u zaradama.   

“Ova pandemija je moguće svetlo na kraju tunela, ona je prilika za promene. Sve je moguće. Ljudi uviđaju potrebu za promenom. Zaista moramo da zgrabimo tu priliku”, kaže Rebeka Henderson (Rebecca Henderson) predavač ekonomije sa Harvarda i autorka knjige „Reimagining Capitalism“ u tekstu u Business Insider-u. 

 

PUT NAPRED

Da bi se preokrenuo tok stvari i smanjila nejednakost, kompanije moraju, smatra Hendersonova, da prigrle tzv. udeoničarski kapitalizam (stakeholder capitalism – u kome kao udeoničari učestvuju svi involvirani u proces rada kompanije). Ona sugeriše da bi time mogla da se uveća dobit preduzeća, što je upravo suprotno  od Fridmanovih argumenata.

Fridman je, takođe, tvrdio, da dobrobit zaposlenih nije prioritetan cilj rada kompanije. Ali, iz ugla akcionara, ta se tvrdnja može osporiti. Zaista, na prvi pogled, može izgledati da je finansijski kontraproduktivno ponuditi zaposlenima više plaćenog odmora, od onoga što je zakonski minimum. Međutim, plaćeni neradni dani čine zaposlene zadovoljnijim i lojalnijim prema kompaniji. Istraživanje Univerziteta u Oksfordu, pokazuje da su zadovoljni radnici produktivniji, da imaju bolji proizvodni rezultat, kao i da se tada smanjuju troškovi povezani sa fluktuacijom radne snage. 

Fridman je, takođe, tvrdio da je za kompaniju štetno da razmišlja o zaštiti životne sredine. Ali, razmotrite pozitivne finansijske rezultate ulaganja u čistije tehnologije, kao što je na primer zamena klasičnih sijalica u poslovnim prostorijama kompanija, novim energetski efikasnijim izvorima svetla.

Kako tvrdi US Environmental Protection Agency, prema današnjim prosečnim cenama električne energije, energetski efikasna sijalica, pre nego što pregori, može da uštedi oko 40% ukalkulisanog troška električne energije (ove sijalice, takođe, oslobađaju manje toplote, što smanjuje troškove potrebne za rashlađivanje poslovnog prostora, ističe se u nezavisnom istraživanju Zack’s Research). Kada se uzme u obzir ukupna količina sijaličnih mesta, potrebna za osvetljavanje prosečnog radnog prostora u kompaniji, reč je o značajnoj uštedi.

Fridman bi se, takođe, nasmejao tvrdnjama da lideri imaju moralnu obavezu da promovišu socijalnu pravdu. Ipak, istraživanja pokazuju da danas kupci žele da se povežu sa brendovima koji idu u korak sa pitanjima, kao što su klimatske promene i rasna jednakost.

Korporativni lideri ne mogu sebi priuštiti da sede skrštenih ruku naspram pokreta kao što je Black Lives Matter, posebno imajući u vidu da npr. Generacija Z – potrošači između 8 i 23 godine – raspolaže kapacitetom potrošnje od 143 milijarde dolara, i da ove (2020) godine oni čine 40% ukupnog, globalnog, broja potrošača, na šta ukazuje analiza Business Insider-ovog saradnika Dominika Dejvisa (Dominic-Madori Davis). Ova društvena grupacija, naravno, u velikoj većini podržava rasnu ravnopravnost. 

“Potrošači glasaju svojim dolarima više nego ikada”, rekla je autorka  Lenora Billings-Harris za Business Insider i dodala: “Za (privrednu) organizaciju tišina nije prihvaljiva (opcija)”.  

Prevod:

Aleksandar Jovanović

Mihailo Brkić

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here