Ciljevi progresivaca: Okazio-Kortez upozorava Bajdena da je strpljenje na izmaku

 

tekst preuzet: The Guardian David Smith, 20.06.2021.

 

 

Surova realnost je nastupila prvih nekoliko meseci Bajdenovog mandata, dok su demokrate koji streme ka levici frustrirani predsedničkim programom koji je zastao u kongresu.

 

 

To su bila konkretna pitanja, ne lična kritika. Ipak, ona su predstavljala upozorenje Džou Bajdenu da strpljenje levog krila Demokratske stranke i grupe progresivnih političara koji je predvode, nije beskonačno.

“Da li ćemo podržati program koji pomaže najpre radne ljude?” pitala je Aleksadrija Okazio-Kortez, nova kongresmenka iz Njujorka i najpoznatija članica te grupe. “Da li predlažemo dogovor koji smanjuje veću količinu emisije (za klimu) štetnog zračenja? Da li predlažemo dogovor koji predviđa povećanje zarada i stvarno unapređenje infrastrukture za buduće generacije?”

Nastup  Aleksandrije Okazio-Kortez na uticajnom TV programu Morning Joe prošle nedelje dešavao se dok su trajali višenedeljni predsednički pregovori sa republikancima u vezi sa obimnim paketom budžetske potrošnje za infrastrukturu, bez mnogo opipljivih rezultata.

Grupa progresivnih političara i ostali sa levice još uvek podržavaju Bajdena dok on pokušava da povrati praksu međupartijske saradnje. Međutim, dok je njegova agenda blokirana u Kapitol hilu, frustracije rastu i prete da naprave pukotinu na fasadi jedinstva Demokratske stranke.

Upravo je Aleksandrija Okazio-Kortez, zvezda društvenih mreža globalnog profila bila ta koja je pozdravila Bajdenovih sto dana na dužnosti rečima da su “definitivno prevazišla očekivanja koja su imali progresivci”. Predsednik je odobrio paket pomoći u iznosu od 1,9 triliona dolara za saniranje posledica korona virusa, koji je brzo prošao kongres i stupio na snagu, ali bez minimalne zarade od 15 dolara po satu koju su liberali dugo zahtevali.

Sada su suočeni sa surovom realnošću. Zakonski predlozi u vezi sa: glasačkim pravima, bezbednom upotrebom vatrenog oružja, imigracijama i policijskom brutalnosti gube podršku u kongresu, gde demokrate imaju tanku većinu (220 prema 211) i senatu, koji je podeljen (50 prema 50 ) između demokrata i republikanaca (potpredsednica Kemala Harisa donosi Demokratskoj partiji zlatni glas).

Sledeći Bajdenov veliki adut, Američki plan zapošljavanja, koji je inicijalno predviđao više od 2 triliona dolara za infrastrukturu, čeka još trnovitiji put. Pregovori sa republikanskim senatorom Šili Mur Kapitom su propali. Potom je dvopartijska grupa senatora izašla sa predlogom ulaganja od 1,2 triliona dolara, ali progresivci kažu da ona nisu usmerena na suzbijanje klimatske krize, zdravstvenu zaštitu i brigu o deci.

Lideri Demokratske stranke sada razmatraju dvostepeni proces, prema kome bi prvo prošao predlog sa manjim iznosom, uz podršku Republikanske stranke, da bi zatim  naredne mere bile usvojene kroz proces budžetske rekonstrukcije (budget reconciliation), za koji je potrebna minimalna većina glasova.

Izazov za Bajdena je kako da sačuva demokratsku koaliciju, koju s jedne strane čini konzervativni senator iz Zapadne Virdžinije, države Donalda Trampa, Džo Mančin, a s druge senator Berni Sanders, samoproklamovani demokratski socijalista iz Vermonta, koji je ovog vikenda sačinio radni predlog pomoći u iznosu od 6 triliona dolara.

Zatim, postoji grupa progresivaca u kongresu, u kojoj je 7 ljudi različite “boje kože”. Što se dublje bude Mančin zakopavao u sukobu sa ambicioznim zakonskim predlozima, grupa će postajati sve nemirnija i postavljaće teška pitanja o tome da li je Bajden izvršio dovoljan pritisak kako bi razuverio skeptike.

Ivet Simpson, izvršna direktorka progresivne organizacije Democracy for America, kaže: “Trenutno su ljudi zaista frustrirani, jer je prošlo šest meseci, a još uvek ne vidimo da je Džo Bajden angažovan u nameri da pridobije veću podršku. Štaviše, on vodi pregovare protiv nas i onoga što demokrate žele.”

“Tako da mislim da postoji mnogo frustracije među progresivcima i to je razumljivo. Osećamo da sat otkucava, da traćimo dragoceno vreme i tada ćete  videti članove grupe i druge članove progresivnog pokreta da se povlače i govore – U redu, imamo ograničen prostor za delovanje. Treba da trpimo ili da ućutimo.”

Dok više od dve traćine Amerikanaca podržava predlog zakona o infrastrukturi, na osnovu istraživanja  Monmouth University, Simpson obrazlaže da je grupa na pravoj strani istorije. “Njihova postojanost, hrabrost i upornost na ovome bi trebalo da bude nagrađena; ne bi trebalo da budu kažnjeni zbog toga što se bore za ono što bi svi mi trebalo da radimo.”

“Bilo bi kontraproduktivno da, ako se grupa bori  za ono što zaista treba da bude urađeno, ostatak partije kaže – O ne, republikanci nisu za, o ne,  dozvolite da jedna osoba da stopira čitavu nacionalnu agendu, koju čitava nacija oduševljenu iščekuje.”

Premda je Bajdenova administracija radila zajedno sa progresivcima prvih meseci, bilo je nekih sukoba.  Okazio-Kortez i drugi su brzo reagovali nakon što se ispostavilo da Bajden želi da zadrži Trampov limit na broj izbeglica koji mogu da uđu u SAD. Administracija je nakon toga odstupila.

Članice grupe, kao što su Ilhan Omar iz Minesote i Rašida Tlaib iz Mičigena su oštro kritikovale Izrael zbog skorašnjeg bombardovanja Gaze i dovele u pitanje široku podršku Bajdenovoj administraciji. Kada je Kemala Haris rekla stanovnicima Gvatemale: “Ne dolazite u SAD”, Okazio-Kortez je taj komentar nazvala razočaravajućim i navela da je legalno zatražiti azil.

Okazio-Kortez je takođe požurila da suoči Bajdena sa činjenicom da je međupartijska saradnja sa radikalizovanom Republikanskom strankom osuđena na propast. Ona je tvitovala: “ Predsednik Bajden i senatori demokrate bi trebalo da ustuknu i zapitaju se da li je druženje sa senatorima republikancima zaista vredno kršenja glasačkog prava, zagrevanja planete, dozvoljavanja velikim korporacijama i imućnima da izbegavaju plaćanje poreza itd.”

Džamal Bouman, jedan od skorašnjih članova grupe, je otvoreno rekao da je Mančin postao novi Mič Mekonel, referirajući na republikanskog lidera manjine u Senatu poznatog po opstrukcijama, nakon što je podnošenjem mnogobrojnih amandmana pokušao da blokira zakon o biračkom pravu.

Ove intervencije imaju određenu težinu, delom i zbog uticaja grupe na društvenim mrežama i mejnstrim medijima. Okazio-Kortez ima preko 12 miliona pratilaca na tviteru. Aktivisti im odaju priznanje zbog toga što jasno govore o propustima Vašingtona, na način koji rezonuje sa publikom.

Moris Mičel, nacionalni direktor Partije radnih porodica (Working Families Party) je rekao: “Ne mislim da su u suprotnosti sa stavom javnosti oko frustracija koje ljudi imaju u vezi sa senatom kao institucijom, ili sa limitima koje donosi toliko tanka većina, sa Džoom Mančinom koji podržava sopstveni kakus. Imaju veoma korisnu ulogu.”

Njihova volja da se suprotstave je znak partijske snage, ne slabosti, kaže Mičel: “ Kada se Džo Bajden bude pomerio napred u borbi, odaće mu priznanje. Postoje primeri kada je Bajdenova administracija delovala izvan onoga što podrazumevamo progresivnim vrednostima i oni su delovali kao korektori kursa. Mislim da je to zbog toga što članovi grupe nemaju strah da to učine.

„To je dovelo do toga da se Bajdenova administracija popravila u vezi sa određenim pitanjima. To nije znak nejedinstva, već koordiniranog delovanja različitih krila stranke.”

Ali kada je reč o trenutnoj blokadi, neki govornici smatraju da grupa ne bi trebalo da usmerava svoje frustracije ka predsedniku, s obzirom na odnos snaga u senatu.

Lari Džejkobs, direktor Centra za studije politike i uprave sa Univerziteta Minesote, kaže: “ Ne znam kako možete kritikovati Bajdena zbog Mančina. Bajden predlaže zakone koji oni žele. Problem je kongres i broj glasova. To je matematički, ne ideološki problem.”

Demokratska tanka većina u kongresu bi, u teoriji, trebalo grupi da daje više prostora u vezi sa vođenjem partije nego ikada. Pretili su da će torpedovati 1.9  milijardi troškova potrebnih da bi se unapredilo obezbeđenje Kapitol hila nakon opsade 6. januara, zabrinuti zbog toga što previše novca odlazi za policiju. Na kraju troje je glasalo protiv, troje se uzdržalo, a jedan je bio za.  Zakon je prošao za jedan glas.

Dejv Hendi, njujorški politički aktivista i konsultant koji je radio za Sandersovu predsedničku kampanju 2016, kaže: “Imamo veoma tanku većinu u kongresu. Grupa sada poseduje više moći nego što zaslužuje. Ne znam zašto toliko ignorišu svoju dobru pregovaračku poziciju.”

“Svi ostali izgleda da su svesni toga. Džo Mančin i Kirsten Sinema u senatu veoma dobro znaju kakve karte drže u rukama. Grupa izgleda potpuno odsutno. Nisam siguran da su uopšte svesni u kakvoj s poziciji nalaze.”

Hendi smatra da grupa treba da pritiska Bajdena i druge lidere demokrata mnogo jače. “Ne mislim da imaju  toliko uticaja kao što bi mogli. Oni su izabrani da vatreno brane svoje stavove. Tamo su da agituju. Njima je pripala uloga da reformišu kongres i, po mojoj proceni, oni to trenutno ne rade.“

 

Preveo za Politički pregled: Miloš Pankov

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here