JOSEPH E. STIGLITZ
Preuzeto sa: Project Syndicate
Paket američkog predsednika za oporavak od 1,9 biliona dolara pružiće ogroman podsticaj ekonomiji. Ekonomski rast koji će time rezultirati generisaće značajne poreske prihode, ne samo za saveznu vladu, već i za države i opštine koje su sada gladne sredstava potrebnih za pružanje osnovnih usluga.
NJUJORK — Američki predsednik Džo Bajden predložio je plan spasavanja od 1,9 biliona dolara, kako bi pomogao američkoj ekonomiji da se oporavi od pandemije. Mnogi republikanci se protive tome, iznenada posvećeni fiskalnoj religiji koju napuštaju kad god njihova stranka kontroliše Belu kuću. Masovno smanjenje poreza koje je Republikanska stranka dodelila milijarderima i korporacijama 2017. godine rezultiralo je najvećim zabeleženim fiskalnim deficitom u SAD-u, nakon Velike recesije i Drugog svetskog rata. Ali obećane investicije i rast nikada nisu ostvarene.
Suprotno tome, Bajdenov plan potrošnje je hitno potreban. Nedavno objavljeni podaci pokazuju usporavanje oporavka Amerike u pogledu BDP-a i zaposlenosti. Mnogo je dokaza da će paket oporavka pružiti ogroman podsticaj privredi i da će ekonomski rast generisati značajne poreske prihode, ne samo za saveznu vladu, već i za države i opštine koje su sada bez sredstava da obezbede osnovne usluge.
Protivnici Bajdenovog plana takođe neiskreno upozoravaju na inflaciju — bauk koji je više fantazija nego stvarna pretnja. Zapravo, neki podaci ukazuju na to da se zarade možda i smanjuju u pojedinim sektorima privrede. Ipak, ako se inflacija i pojavi, SAD imaju dovoljno spremnih monetarnih i fiskalnih mehanizama za njeno suzbijanje.
Ekonomija bi, naravno, lakše napredovala bez nultih kamata. Takođe bi bila u boljem stanju kada bi kreatori politika povećali poreze uvođenjem nameta na zagađenje životne sredine i povratili progresivniji poreski sistem. Ne postoji opravdan razlog zbog čega bi najbogatiji Amerikanci plaćali niže poreze u odnosu na procenat svojih prihoda, od onih koji su daleko slabijeg imovinskog stanja. S obzirom na to da je pandemija koronavirusa ekonomski i zdravstveno najmanje pogodila bogate Amerikance, američki regresivni poreski sistem nikada nije izgledao gore.
Videli smo kako je pandemija poharala neke sektore privrede, što je dovelo do visokih stopa zatvaranja preduzeća, posebno među malim preduzećima. Postoji opravdana opasnost da bi, ako veliki ekonomski paket za oporavak ne bude usvojen, to moglo da nanese ogromnu, možda i dugotrajnu štetu. To je zato što loš ekonomski učinak povećava ekonomsku neizvesnost (kombinujući neizvesnost izazvanu samom pandemijom), što dovodi do spirale u kojoj se iz predostrožnosti smanjuje potrošnja i investicije, a to dodatno slabi ekonomiju.
Zapravo, bez obzira na uzrok, slabi bilansi stanja i poslovni neuspesi podstiču “zarazu” koja će se odraziti na čitavu ekonomiju, sa snažnim histerezis efektima. Na kraju krajeva, preduzeća koja su bankrotirala tokom pandemije neće se sama povratiti kada se COVID-19 stavi pod kontrolu.
Činjenica da je COVID-19 pandemija — globalnih razmera — pogoršava stvari. Iako najdostupniji podaci sugerišu da mnoge zemlje u razvoju i tržišta u razvoju nisu pogođena toliko jako kao što se strahovalo pre godinu dana, usporavanje globalne ekonomije bez presedana podrazumeva manje potražnje za američkim izvoznim artiklima.
Siromašnije zemlje nemaju resurse za podršku svojim ekonomijama kao razvijene zemlje. Kina je odigrala veliku ulogu u oporavku od globalne finansijske krize 2008. godine, ali premda je bila jedina velika ekonomija koja je beležila rast 2020. godine, njen oporavak je bio znatno slabiji nego posle krize iz 2008 (kada je godišnji rast BDP premašio 9%, odnosno 10% u 2009. i 2010. godini). Kina takođe sada dopušta rast svojih trgovinskih viškova, pružajući manje zamaha za globalni rast.
Budući da Bajdenov plan u sebi nosi ključne karakteristike onoga što se mora učiniti, on obećava veliki doprinos. Prvi prioritet je osigurati dostupnost sredstava za borbu protiv pandemije, omogućiti deci povratak u škole i omogućiti državama i lokalnim zajednicama da i dalje pružaju zdravstvene, obrazovne i druge usluge od kojih ljudi zavise. Proširivanje osiguranja za slučaj nezaposlenosti neće samo pomoći ugroženima. Pružanje sigurnosti će dovesti do povećanja potrošnje, što će biti od koristi za čitavu ekonomiju.
Moratorijum na deložacije do 31. marta i pomoć porodicama sa niskim prihodima takođe će podstaći potrošnju. Na opštem nivou, to će dovesti do podsticaja veće kupovne moći siromašnih, pa će paket usmeren na povećanje najmanjih primanja (uključujući povećanje minimalne zarade, dečje dodatke i ostvarene poreske olakšice) pomoći da se oživi ekonomija.
Pod predsednikom Donaldom Trampom, programi koji su se fokusirali na mala preduzeća nisu bili toliko efikasni koliko su mogli ili trebali da budu — delom zbog toga što je previše novca otišlo preduzećima koja zapravo nisu bila mala, a delom zbog administrativnih problema. Izgleda da Bajdenova administracija rešava te probleme. Ako bude tako, proširivanje paketa pomoći preduzećima ne samo da će pomoći kratkoročno, već će i ekonomiju dovesti u bolju situaciju kako pandemija bude jenjavala.
Ekonomisti će nesumnjivo imati prigovore u vezi sa različitim delovima ekonomskog programa — koliko novca treba ići ovde ili tamo; koliki bi trebao biti prag za primanje novčanih naknada; oko optimalnih pokretača za umanjivanje programa osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Razumni ljudi ne moraju se složiti oko svih ovih detalja. Njihovo prilagođavanje će biti predmet političkih kompromisa.
Ali ono u vezi sa čim ne bi smelo biti neslaganja jeste da su hitno potrebne velike količine novca, a protivljenje tome bilo bi bezdušno i opasno kratkovido ponašanje.
Pročitajte i
