Prvi maj u Srbiji: paganski običaji i roštiljanje umesto radničkih borbi

0
209
Prvi maj
Prvi maj

Prvi maj proglašen je Međunarodnim praznikom rada (eng. International Workers’ Day) 1889. godine, tri godine nakon velikih majskih demonstracija u Čikagu, kada je na desetine hiljada radnika stupilo u štrajk zahtevajući osmočasovno radno vreme.

Na prvom kongresu Druge internacionale usvojen je predlog da 1. maj postane dan kojim će se obeležavati istorijske borbe radničkih pokreta za dostojanstven rad i bolji život. Datum je izabran kao simbolični podsetnik na velike i krvave demonstracije radnika održane 4. maja na Hejmarket trgu u Čikagu (zbog toga i naziv Nemiri na Hejmarketu).

Skup radnika na trgu 4. maja počeo je kao miran skup u znak podrške radnicima koji su štrajkovali nekoliko dana ranije. Skup je istovremeno bio i reakcija na događaj koji se desio 3. maja, kada je jedna osoba ubijena od strane policije koja je pokušavala da rasturi jednu sindikalnu akciju održanu u lokalnoj fabrici.

Do nemira i nasilja je došlo kada je nepoznata osoba bacila dinamit na policiju koja je pokušavala da rasturi javni skup. Eksplozija bombe i pucnjava koja je usledila dovele su do smrti sedam policajaca i najmanje četiri civila, dok je na desetine ljudi ranjeno i povređeno.

Od 1890. Prvi maj je počeo da se slavi kao Međunarodni dan opšte solidarnosti radništva. Od tada pa do danas, taj dan prepoznat je širom sveta kao državni praznik i nastavlja da se slavi i služi kao povod za demonstracije i proteste u cilju podrške radnicima, iako se smisao samih demonstracija korenito izmenio, dok se isto ne može reći i za položaj radnika.

Pre nego što je postao Praznik rada i simbol solidarne borbe za prava i bolji položaj radnika širom sveta, 1. maj je u Evropi istorijski bio povezan sa paganskim običajima i svetkovinama. Poznat kao Majski dan (May Day) 1. maj je u srednjovekovnoj Evropi predstavljao praznik kojim se proslavljao početak proleća. Kao takav preuzet je od starih Grka koji su u čast boginje Maje proslavljali 1. maj. Kelti su takođe proslavljali taj dan – na brdima su paljene ogromne vatre oko kojih se igralo, pevalo i pilo. Verovalo se da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude tako i životinje.

Ono što je naročito zanimljivo iz današnje perspektive, jeste običaj koji se negovao u staroevropskim narodima i koji je vezan za tzv. “Majsko drvo”. Bio je to običaj da se veoma rano, pre izlaska Sunca, ode u šumu i tamo uz pesmu i igru, poseče drvo i donese u selo. Ono se okiti, postavi uspravno i veselje se nastavlja.

Prvi maj u Srbiji obelažava se od 1893. godine i zvanično se vodi kao državni Praznik rada. Dok se u svetu Prvi maj – koliko god to izgledalo mlako u poređenju sa nekadašnjim radničkim borbama – i dalje doživljava i vrednuje kao dan za prisećanje na krvave i mučne borbe radnika širom sveta (i kao podstrek na akciju) u Srbiji je on danas mahom rezervisan kao dan za odmor i slavlje u prirodi. “Gde ćeš za 1. maj?” – u toj upitnoj rečenici sažeta je čitava simbolika Prvog maja u Srba. Jedina borba koja se vodi jeste borba za dobro mesto na kojem će se ispeći roštilj.

U tom smislu, prvomajski uranak danas više liči na karnevalske običaje i rituale staroevropskih naroda, na kojima se, pored flaše piva, otvara i “sezona”, kao što se nekad slavio početak proleća (samo što je ovde reč o sezoni predstojećih gozbi).

U međuvremenu…

Stopa nezaposlenosti, pored svih ubeđivanja u suprotno, ostaje tragično visoka, oni koji imaju tu “sreću” da budu eksploatisani svedeni su na potrošnu robu, jer se prava radnika konstantno degradiraju, sindikalne borbe ostaju marginalne i retke jer sa sobom nose velike rizike, mladi i dalje teško dolaze do poslova, zbog čega su primorani na egzodus iz zemlje i tako dalje i tako gore.

Sadašnji Prvomajski “praznik” simptomatično upućuje na jezivi nedostatak moralne i kolektivne svesti (a što da ne kažem i klasne?) kada je u pitanju naš opšte-društveni i ljudski položaj, kao ljudi, radnika, zaposlenih i nezaposlenih. Izgledi za progresivne promene nisu nam najsvetliji. Kako i mogu biti kada smo se sa osvešćene borbe čoveka koji zahteva svoje dostojanstvo vratili na paganske običaje stare nekoliko hiljada godina, pa umesto da marširamo ulicama skakućemo oko roštilja sa nadom da neće pasti kiša i pokvasiti nam kobasice.

Nije Srbija, naravno, izolovana u tome. Neoliberalno kapitalističko sivilo prekriva ceo svet: logika i praksa profita nemaju granica, a eksploatacije, čoveka i prirode, dolaze do svog krešenda. Pandemija jeste razotkrila sve slabosti i mane ovog sistema, kako to često čujemo, ali je isto tako, još jednom i po ko zna koji put u istoriji, pokazala i neverovatne sposobnosti sistema za vlastitu rehabilitaciju. Na sve to, kapitalizam je kroz istoriju više puta dobro pokazao i mogućnosti amortizacije i neutralisanja potencijalnih pretnji po sam sistem. Što se da videti i na primeru Prvog maja. Kako, uostalom, sprovesti efektivan štrajk na neradni dan?

Ali! Ta žilavost i sposobnost sistema da se posle svakog pada i svake krize “dočeka na noge” nije ništa drugo nego posledica izostanka adekvatnog i organizovanog odgovora progresivnih, levih snaga.

Buduće borbe radnika i svih obespravljenih naravno da ne zavise od društvenog statusa Prvog maja kao praznika, iako je odnos koji, kao različita društva, imamo prema njemu u mnogočemu indikativan. Nekakav “antizaključak” bi bio taj da od nas (“nas” ću u ovom slučaju ograničiti na mlađe generacije i one koji su, barem u smislu godina i životnog elana, u poziciji koja je optimalna za kakvu-takvu borbu) zavisi kakvo će značenje Prvi maj imati u budućnost. Stvari ovim nisu najsrećnije postavljene, imajući u vidu poražavajuću apolitičnost i pasivnost prema zajednici kod savremenih generacija. Za sada deluje da se nećemo u skorije vreme odmaći od paganskih običaja, roštiljanja i alkoholisanja.

Kada će borbeni i solidarni marševi na ulicama zameniti kolone na izletištima i proteste koji već godinama unazad bivaju na nivou folklora i manifestacija? Pitanje je koje ostaje otvoreno, što i nije najlošija stvar na svetu, jer sa njim ostaje otvorena i mogućnost da se stanje stvari izmeni (na bolje, naravno!).

 

Pročitajte i

Međunarodni dan žena

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here