Kupoprodaja diploma: mračni putevi crnog tržišta unutar srpske prosvete (privatne i državne!) od sporednih zaobilaznica postali su prometne magistrale.
Kupovine i falsifikacije diploma, kupoprodaje ispita i ocena, plagiranje doktorata i stručnih radova – malverzacije koje su postale uobičajena praksa unutar sfere obrazovanja više nisu čak ni u domenu „javne tajne”.
Sfera obrazovanja nije, barem ne sama po sebi, imuna na protivpravne i neinstitucionalne radnje. Drugim rečima, iako nije reč o klasičnoj robnoj ekonomiji (tzv. „materijalnoj proizvodnji”), možemo govoriti o fenomenu „crnog tržišta” i u domenu znanja. Mračni putevi crnog tržišta unutar srpske prosvete (privatne i državne!) od sporednih zaobilaznica postali su prometne magistrale.
Od najnižih nivoa i plaćanja ocena u srednjim školama, kupovine maturskih radova, do samog vrha piramide gde se falsifikuju diplome i plagiraju doktorati od strane visoko rangiranih državnih službenika – kriminalne aktivnosti i afere unutar obrazovnog sistema Srbije postale su pravilo, a ne izuzetak.
Prema procenama Ministarstva prosvete iz 2012. godine među 2000 diploma izdatih u Srbiji može se pronaći i do 10 odsto falsifikata. Isto tako, prema nekim navodima iz iste godine prosveta je na drugom mestu po rasprostranjenosti korupcije, odmah iza zdravstva. Tadašnji ministar prosvete, Srđan Verbić, najavio je da će izmenama Zakona o visokom obrazovanju biti osnažena nezavisna tela koja će, između ostalog, proveravati kvalitet diploma. To se u praksi nije desilo. Naprotiv, stanje obrazovanja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina dodatno se pogoršalo. Najskorija posledica jeste izbacivanje Srbije iz Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), što dodatno dovodi u pitanje uspešnu budućnost univerziteta. Članstvo je od velikog značaja jer predstavlja garanciju kvaliteta naših univerziteta.
Problem sa svakom „crnom ekonomijom” nije samo stvar države i poreskog sistema, već i stvar društva kao takvog. To je posebno izraženo u slučaju obrazovanja gde razvitak aktivnosti izvan pravnog okvira ne ide na štetu samo državnoj politici, već naročito pogubno utiče i na samu društvenu zajednicu, razarajući bazične ljudske vrednosti. Ubrzana devalvacija obrazovnog sistema vodi degradaciji opšteg vrednosnog sistema, uspostavljanju mediokriteta i širenju nekompetentnosti. Ne samo što, dakle, imamo posla sa očigledno protivzakonitim aktivnostima, već i duboko nemoralnim. U zemlji u kojoj je svaki treći učenik funkcionalno nepismen, gde imamo alarmantan izostanak kvalitetnog obrazovanja, uz političku selekciju i nepotizam, može se govoriti o univerzalnoj ljudskoj i društvenoj propasti.
Radi stvaranja šire slike o problemu, treba se prisetiti događaja iz 2012. – kada su uhapšeni rukovodioci Tehničke škole u Smederevu zbog izdavanja više od 500 lažnih diploma vanrednim učenicima. Dodatnom istragom je utvrđeno da se cena diploma kretala od 1000 do 3000 evra. U pitanju je jedan od najvećih korupcionaških skandala u srpskom školstvu. Ništa manji fijasko nije ni afera „Indeks”, koja je krajem prošle godine nakon 11 godina konačno okončana prvostepenom presudom za 27 optuženih za prodaju diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Prema informacijama iz optužnice, položeni ispit na ovom fakultetu koštao je od 500 do 1.000 evra, a izdavanje diplome između 12.000 i 16.000 evra.
Često se govori i o procesu takozvanog „ubrzanog studiranja”, što je u stvari eufemizam za kupovinu diploma – kada studenti na privatnim fakultetima za tri meseca završe dve godine studija. Ništa manje rasprostranjen nije ni fenomen „pranja diploma” – kada studenti sa privatnih fakulteta bez problema upisuju viši nivo studija na državnim fakultetima, što neretko dovodi do zauzimanja budžetskih mesta onima koji su i osnovne studije završili na državnom fakultetu.
U razgovoru sa diplomiranim pravnikom, koji je osnovne studije završio na jednom privatnom fakultetu u Novom Sadu, a zatim upisao viši nivo studija na Univerzitetu u Beogradu, rečeno nam je da nezakonitih radnji ima i na privatnim i na državnim fakultetima.
Na pojedinim državnim fakultetima u Beogradu, kako kaže naš sagovornik pored uobičajene kupovine seminarskih radova, kupovina ispita je takođe redovna stvar među studentima.
„Znam za studente koji su kupovali ispite i sve je prilično jednostavno i jasno. Direktno se kontaktira profesor ili profesorka i dalje sve ide po dogovoru. Obično se ide na ‘konsultacije’ ili u neki kafić. Novac se daje direktno, a plaća se od 150 evra pa na više za upis ocene. Isto tako, ima profesora koji su namerno prezahtevni i namerno obaraju, traže od studenata da kupuju njihove knjige i da im dostavljaju uplatnice na uvid, u tom slučaju ne čudi što imamo i prodaju ispita.”
Na pitanje koliko se o tome zna i priča na fakultetu, odgovara da „svi to znaju, od portira do dekana”.
„Znam da je jedan moj poznanik kupio diplomu samo kako bi ostao zaposlen“, kaže naš sagovornik „To je postala uobičajena praksa. Čovek je radio 15 godina u jednoj firmi i onda zbog zakonskih izmena nije više mogao da radi jer nije imao formalnu diplomu. Kupio je diplomu samo kako bi ostao zaposlen. Cena pretpostavljam zavisi od više faktora, koje zvanje je u pitanju, koga poznajete, na koja vrata kucate. Po slobodnoj proceni, ide se od 10.000 do 15.000 evra. Ne opravdavam kupovinu diploma, ali hoću da kažem da nije sve do individualne savesti i moralne čistote, stvari se prvo moraju promeniti u politici i na višim strukturama.”
Kada govorimo o budućoj perspektivi obrazovanja u Srbiji, a naročito univerzitetskog, stvari se, bez sumnje, mogu promeniti, ali se još uvek razotkrivaju samo pojedinačni slučajevi koji, najviše zbog povremenog pritiska određenog dela javnosti, izlaze na videlo i na sud. Ali to je daleko od sistemskog rešavanja i bavljenja uzrocima. Za početak, nužne su reforme obrazovnog sistema, kao i pojačana kontrola Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju. Na kraju, celokupan državni i politički sistem zahteva rekonstrukciju. Ukoliko stvari budu prepuštene inerciji i dosadašnjem statusu kvo možemo očekivati ne samo dalje propadanje obrazovnog sistema, već propadanje društva u celini.
Pročitajte i:
 od sporednih zaobilaznica postali su prometne magistrale.){kind=link}