IZBORNE PREVARE
Glasanje je demokratsko pravo koje podrazumeva pravo da se glasa za svoje predstavnike i pravo da se bude biran. Ono je jedan od načina da se ostvari vladavina naroda i jednakost svih građana, podrazumevajući određena načela i pravila. Jedno od njih je da jedan glasač uvek predstavlja jedan glas, odnosno da su svi glasovi ravnopravni kao što bi to trebalo da budu i svi članovi zajednice, u kojoj su izbori organizovani.
Prevare u izbornom procesu uvek vode ka izbornoj krađi. U engleskom jeziku nalazimo još neke termine koji označavaju ove radnje: vote rigging, vote manipulation, vote malpractices, itd. što se može prevesti kao nameštanje glasanja i manipulacija glasanjem. Njihov cilj je uvek mešanje u izborni proces, tako što se glasovi oduzimaju i/ili dodaju određenim listama, ili kandidatima, čime se menja izborna volja glasača. Ovaj proces je u svakoj zemlji zabranjen jednim, ili putem više zakona. Kod nas je to Krivični zakon u 15. glavi, od člana 154 do člana 162. U ovih osam članova imamo obuhvaćene skoro sve radnje koje se mogu podvesti pod izbornu prevaru: od onemogućavanja, pretnje davanja i uzimanja mita, glasanja umesto neke druge osobe, netačnih biračkih spiskova, povrede tajnosti izbora, zabrane glasanja kako individualno tako i za celo biračko mesto, dodavanja, ili oduzimanja, glasačkih listića prilikom brojanja, oduzimanja, uništavanja izbornog materijala. Svedoci smo da su se u Srbiji, u protekle tri decenije, događale sve navedene radnje, a da niko nikada nije bio kažnjen!
Pokušajmo stoga napraviti određenu podelu, razvrstavanjem u određene grupe. Napomena: prema ovoj podeli, za razliku od gore navedenih, u izborne prevare svrstane su i neke radnje koje nisu nezakonite, ali se smatraju manipulacijom izbornih radnji i jednom vrstom nemoralnog čina, ili nefer igre.
- Manipulacija glasačkim pravom
1.1. Netačni birački spiskovi. Ova manipulacija podrazumeva da na birački spisak nisu upisani svi birači koji imaju glasačko pravo, kao i da se na spisku nalaze osobe koje nisu žive (“mrtvi glasači”). To znači da svi građani ne mogu da glasaju, ili da neki građani glasaju više puta, jer glasaju umesto preminulih. Ovo je jedna od najstarijih metoda manipulacije. Danas se javlja samo u vrlo nerazvijenim demokratijama. Kod nas i dalje izaziva velike kontraverze. U Republici Srbiji su do 2009. godine biračke spiskove uređivale lokalne samouprave i tada su oni bili dosta ažurni. Nakon toga se spiskovi centralizuju (kao i skoro sve u ovoj državi) i taj posao vrši nadležno ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. To se radi vrlo neažurno, pa se javljaju mnogi problemi. Jedan od najčešćih je brisanje preminulih, kojima se šalje poziv. Ovo ne znači da je neko od takvih upisanih birača i glasao. Na ovaj problem najčešće ukazuju neupućeni ljudi i političari, a to ostavlja veliki prostor za stvaranje nepoverenja i skretanje pažnje sa realnih krađa. Ova metoda je bila korišćena 90-ih, posebno u malim sredinama, gde nema kontrole.
1.2. Oduzimanje, ili ograničavanje prava na glasanje. Korišćenjem ovog metoda manipulacije, kao građanin, pre nego što ostvarite biračko pravo, morate da ispunite određene uslove, ili obaveze, kao na primer: da ste pismeni; da ste platili određene obaveze prema državi; da ste stanovnik u izbornoj jedinici određeni vremenski period (vojnici koji su na odsluženju vojnog roka, ili zatvorenici, studenti koji studiraju van prijavljene adrese, itd); da ste određene rase, roda, itd. Ova metoda uvođenja cenzusa je sve ređa, jer diskriminiše određene grupe, ali i ostavlja mogućnost za velike manipulacije.
1.3. Migracija glasača: dodavanje, ili oduzimanje glasača određenoj izbornoj jedinici za koje se smatra da će glasati za određenu listu. Ova manipulacija nije nezakonita i sprovodi se u državama gde postoje izborne jedinice. Primer je pojava džerimandering (Gerrymandering), krojenja izbornih jedinica. Kod nas se vrlo često primenjivala kod većinskih izbora i za lokalne izbore, koji su se sprovodili do 2003. godine, ali i kod većinskih izbora za poslanike Skupštine AP Vojvodine.
1.4. Zastrašivanje i prisiljavanje. Jedan od najčešćih metoda u nedemokratskim režimima. Kod nas je ovaj metod, tokom vladavine SNS, postao sastavni deo izbornog dana. Pojava “crnih džipova” i “momaka u crnim uniformama” koji ulaze u domaćinstva i zastrašuju ljude, pojava je koja se smatrala reliktom fašizma i nemogućom u Evropi 21. veka. Cilj te akcije su ranjive grupe, najčešće ruralne zajednice, stari i socijalno ugroženi, koji se primoravaju da glasaju za vladajuću partiju.
- “Kupovina” glasača
Zakonom zabranjen, ovaj metod podrazumeva da glasač za prethodno dogovoreno i u skladu sa tim dogovorom izvršeno, izborno opredeljenje, dobije novac, ili mu za takvo glasanje bude plaćeno drugim materijalnim dobrima, ili uslugama. Gotovo da možemo da povučemo paralelu između stepena rasprostranjenosti ovog metoda izborne prevare i opšteg ekonomskog stanja društva u kome se izbori odvijaju. Kako i globalno i lokalno sve više dolazi do raslojavanja i siromašenja društva, sve je više onih glasača koji su spremni da prodaju svoj glas, prodajući time i svoju slobodu, ličnost i dostojanstvo. Takvi glasači nisu, u stvari, ni zainteresovani za izbore. Oni “prodaju” svoj glas, jer im je on i onako nebitan. Danas je ova štetna izborna praksa vrlo uobičajena u svim siromašnim državama, a kod nas poprima zabrinjavajuće razmene. Ako se nastavi tim putem, izbori će se svoditi na to ko će više glasova kupiti novcem, stečenim na nelegalan način. Ovo je siguran put ka nestajanju demokratije.
2.1. Bugarski voz. Naziv potiče iz Bugarske gde se pomenuti metod “institucionalizovao” prilikom izbora za Evropski parlament 2009. godine. Princip je sledeći: glasač uzima glasački listić, ali ga ne ubacuje u glasačku kutiju nego ide na mesto susreta, gde ga čeka “poslovođa”, koji uzima listić, zaokružuje “poželjnu” listu i daje taj zaokružen listić narednom glasaču. Zatim taj glasač odlazi na biralište, gde uzima nov (nezaokružen) listić, a prethodno dobijeni -zaokruženi – listić ubacuje u kutiju. Novi (nezaokruženi) listić, isti glasač odnosi opet kod “poslovođe”. Ova kompozicija glasača se ponavlja, sve dok se ne iscrpi lista organizovanih kupljenih “glasača” sa tog biračkog mesta. Na ovaj je način “poslovođa” siguran da je glasač “glasao” za predviđenu listu. Druga varijanta je da postoje unapred štampani glasački listići (falsifikovani) koji su već zaokruženi. Oni se dele “sigurnim glasačima”, a oni za uzvrat vraćaju “poslovođi” prazan listić. Kod nas je ovaj metod vrlo rasprostranjen. Institut IFIMES navodi da: “svaki deseti glasački listić u nekim ex-Yu državama potiče iz „bugarskog voza“.
2.2. Različite boje olovke. “Sigurni” glasači unapred dobijaju od organizatora hemijske olovke određene, često neuobičajene, boje (zelena, ljubičasta…). Prilikom brojanja glasova, kontrolori iz stranke koja je delila pomenute hemijske olovke, broje samo listiće koji su zaokruženi tom određenom bojom. Kada se izbroje svi glasovi, organizator proverava da li se broj “sigurnih” glasača poklapa sa brojem listića koji su zaokrućeni određenom bojom i koji su time glasali za poželjnu listu. Ovaj metod ostavlja mogućnost da kupljeni glasači ne glasaju kako im je rečeno i zato nije “pouzdan”.
2.3. Paranoja i poštenje. Mnogi kupljeni glasači i bez kontrole glasaju za stranku koja im je dala novac. Oni to rade, jer im ionako nije važno ko će dobiti izbore. Njihov socijalni položaj i besperspektivnost im ne ulivaju nadu da će im bilo koja opcija pružiti šansu. “Kontrola” je griža savesti, poštenja i straha da će ih organizator (nakupac) otkriti.
- Manipulacije pri brojanju glasova
3.1. Zaokruživanje neiskorišćenih glasačkih listića od strane članova biračkog odbora koji su iz iste stranke i ubacivanje tih listića u glasačke kutije, što se dešava na biračkim mestima bez kontrolora. Ovo se naziva i “punjenje” kutija.
3.2. Upisivanje “poželjnog” broja glasova u birački zapisnik, što mogu da učine članovi biračkog odbora tamo gde nema kontrole. Naknadna kontrola putem ponovnog brojanja listića može da utvrdi da li je bilo lažiranja, ali se ona teško sporovodi, jer džakovi sa glasačkim listićima mogu da nestanu, ili da ostanu neoznačeni.
3.3. Uništavanje izbornog materijala. Ova metoda je više narušavanje izbornog procesa, nego prevara. U ovom slučaju nezadovoljni članovi biračkog odbora spale, ili bace glasačke listiće.
- Elektronske manipulacije izborima
U ovu grupu manipulacija spadaju: napadi na društvene mreže, mešanje u biračke spiskove i izborne rezultate, plasiranje lažnih i neistinitih informacija, upotreba mašina koje pogrešno broje glasove itd. U ovu grupu prevara bi se mogla podvesti i medijska manipulacija izborima. Ona postaje vrlo uticajna, posebno posle skandala Facebook-Cambridge analitica.
ŠTA DONOSE IZBORNE PREVARE?
Izborne prevare mogu, vrlo kratkoročno, doneti veliku “dobit” za onog ko ih sprovodi, najčešće vlast i interesne grupe, ali isto tako mogu dovesti i do konačnog političkog nestanka takvih subjekata. Da li će se prevara sprovesti, zavisi od organizovanosti opozicije, medija i dela udruženja koja se bave izbornom tematikom. Jedno je sigurno, takve radnje nepovratno dovode do stvaranja velikog nepoverenja glasača prema samoj ideji glasanja, pa time i nepoverenja u demokratiju.
Što je demokratija razvijenija – verovatnoća za pojavu izborne prevare je manja.
Obrnuto, što je demokratija slabija – izborne prevare su veće.
Jasno je da postoji uzročna veza između izborne prevare i razvijenosti demokratije. Totalitarni režimi sprovode izbore da bi se učvrstila diktatura i dao legitimitet represiji. Autoritarni režimi to rade da bi dali fasadu demokratije, istvoremeno utišavajući, ili gušeći opoziciju. U hibridnim demokratijama (“light” demokratije) izborne prevare su najvidljivije, jer se koriste demokratske institucije i principi kako bi se stekao utisak postojanja demokratije. Takvi režimi, ukoliko se ne smene, uvek postanu autokratski. Ovo se događa u društvima koja su prvobitno bila demokratska, a kasnije postala autokratska. To je slučaj sa našim društvom, u kojem su svaki naredni izbori sve manje demokratski i gde se javlja sve više izbornih prevara. Posledica takvog procesa je gubljenje poverenje građana u izbore, a rezultat su bojkot izbora od strane opozicije. Iako je bojkot načelno nedemokraski princip, jer obesmišljava ideju izbora, on istovremeno stvara opasnost, ali i nadu. Za opoziciju, to je vrsta podvlačenja crvene linije koju ne želi da pređe i tako skreće pažnju javnosti na situaciju u društvu. Bojkot je, takođe i priprema za naredne izbore i pruža mogućnost za pobedu. Studije ukazuju da u 50% slučajeva, autoritarni režimi “padaju” u godini kada su izbori! Razlog tome je što u izbornoj godini politički subjekti imaju jači povod za organizovanje, jer tada imaju jasan fokus.
DRUGE IZBORNE ZLOUPOTREBE
Iako se time nećemo detaljnije baviti u ovom tekstu, smatramo da je neophodno pomenuti još neke radnje koje su slične izbornim prevarama. To su: medijska pokrivenost kampanja političkih partija i kandidata, registracija izbornih lista, zloupotreba notara (overa potpisa), nejasna pravila i uputstva izbornih komisija (stalne izmene i slobodna tumačenja, koja daju članovi izborne komisije postavljeni ispred vladajuće stranke), netransparentnost finansiranja kampanje, mešanje kampanja partije i javne funkcije (npr. ministar je istovremeno i potpredsednik partije) ili tzv. funkcionerska kampanja, druge zloupotrebe javnih resursa za potrebe kampanje stranke (npr. zloupotreba automobila uprave, ili javnih preduzeća, što se odnosi na stranku koja upravlja tim entitetima).
VAŽNOST KONTROLE
Skretanje pažnje i ukazivanje na izborne prevare je, tokom izbora, nerazdvojni deo demokratskog procesa. Bez kontrole, izborne prevare i manipulacije su, pre ili kasnije, izvesne. U tome važnu ulogu imaju mediji, političke stranke i udruženja građana, odnosno nevladine organizacije koje su specijalizovane za izborne procese: kod nas su to: CRTA, Cesid, CPI, i još neke. Primera radi, CRTA je na izborima u Srbiji imala preko 100 svojih posmatrača, što svakako nije dovoljno u ovakvim nedemokratskim uslovima, ali svojim ukazivanjem daje doprinos na formiranju realne slike izbora. U zemljama sa nerazvijenom demokratijom neophodno je da postoji i međunarodna posmatračka misija, koju uglavnom čine specijalizovane organizacije poput ENEMO, ODIHR, OEBS.
ZAKLJUČAK
Svako ko veruje u ideju demokratije mora da pruži svoj doprinos suzbijanju opake pojave izbornih prevara. Zašto? Izborne prevare razaraju poverenje građana prema demokratskoj državi. Gubitak poverenja građana u demokratski politički izborni proces dovodi do pojava desnog populizma, autokratije, totalitarizma i svega onoga što u sebi ima autoritarni karakter. Društvo sa izgubljenim poverenjem u institucije uvek traži svog vođu, pater familiasa, autokratsku figuru, a ta figura stoji u suprotnosti sa idejom demokratije.
Prve poznate izborne prevara nastale su još u Starom Rimu. U momentu raspadanja Republike i nastajanja Carstva, bilo je sve više siromašnih, kao i veoma bogatih. Republika je zajedno sa demokratijom nestala, potom dolazi Carevina i autokratija. Danas smo svedoci i učesnici istog procesa. Skloni smo da poimamo demokratiju kao nešto unapred dato i neotuđivo. Smatramo da je proces razvoja demokratije uvek linearan i jednosmeran, ali nije! Socijalno raslojavanje, veliki broj siromašnih i nestajanje srednje klase proces je koji se danas dešava i u razvijenim i demokratskim društvima. Rezultat je slabljenje demokratije i na kraju njeno nestajanje.
