Feminističko čitanje Ustava – korak unazad u sferi reproduktivnih prava
Ovih dana u Srbiji, kao i u ostatku sveta, oživela je rasprava o pitanju abortusa. Neposredni povod za smeštanje ove teme u žižu javnosti svakako jeste zabrinjavajuća presuda Vrhovnog Suda SAD-a u predmetu Dobbs v. Jackson Women’s Health Organization.
Suprotno izveštavanju pojedinih medija u Srbiji, ovom presudom Vrhovnog Suda SAD-a nije ukinuto pravo Amerikanki na abortus, već je ukinuta ustavna zaštita tog prava. Sada ostaje na zakonodavnim telima saveznih država da odrede granice dozvoljenosti ili nedozvoljenosti abortusa, pri čemu je izvesno da će pojedine konzervativne savezne države iskoristiti novu praksu suda da abortus ograniče u najvećoj mogućoj meri, lišavajući svoje sugrađanke jednog od osnovnih prava koje je u Evropi, za razliku od SAD-a, gotovo neupitno. Ostaje takođe i otvoreno pitanje reakcije federalnih vlasti na novu sudsku praksu.
Oživljavanje diskusije o abortusu u našoj javnosti prati i jedna zabrinjavajuća pojava. Naime, nekoliko pravnica i pravnika iskazalo je proteklih dana svoju zabrinutost ustavnim garancijama kojima se jemči pravo žena na abortus u Srbiji. Pravo na abortus u Ustavu naše republike nije izričito imenovano kao posebno pravo, već proizlazi iz slobode odlučivanja o rađanju, koja je garantovana članom 63 Ustava. Sloboda odlučivanja o rađanju u sebi neminovno sadrži i neotuđivo pravo žene na abortus.
Sloboda odlučivanja o rađanju je dvostruka sloboda. Sloboda „za“ i sloboda „od“. To znači da su građanke i građani Srbije slobodni da samostalno donesu odluku da nešto učine po pitanju svojih reproduktivnih prava, ali isto tako i da su zaštićeni od uplitanja drugih u njihovu slobodu izbora.
Uprkos tome, sloboda odlučivanja o rađanju koju Ustav daje svakom, problematična je za neke učesnike javne diskusije, jer su mišljenja da je to nedovoljno jasno. Učesnice i učesnici diskusije stoga ukazuju da je potrebno povećati preciznost teksta Ustava, tako što bi se budućim izmena predvidelo da slobodu odlučivanja o rađanju imaju žene, a ne svako. Takvo, feminističko, čitanje Ustava, predstavlja korak unazad u odnosu na nivo reproduktivnih prava garantovan članom 63 Ustava.
Ograničenjem garancije slobode rađanja samo na žene, ova se sloboda uskraćuje muškarcima. I tu upravo dolazimo do osnovnog problema razumevanja obima slobode koja je predmet ustavne garancije. Sloboda odlučivanja o rađanju je šira garancija od garancije prava žena na abortus. Ova sloboda obuhvata i čitav niz drugih garancija u oblasti reproduktivnih prava, pri čemu nisu sva vezana isključivo za žene i žensko telo.
Navešću ovde nekoliko primera.
Sloboda odlučivanja o rađanju u sebi obuhvata: pravo muškarca da donira svoj reproduktivni materijal, pravo muškarca da svoj reproduktivni materijal deponuje na čuvanje kako bi njegova partnerka mogla nakon njegove smrti isti iskoristiti za začeće deteta, pravo muškarca da mu zdravstveni sistem Republike Srbije pod istim uslovima kao ženi omogući lečenje od steriliteta, ili medicinski potpomognutu oplodnju, kao i pravo muškarca da u retkim situacijama kada njegova partnerka ne može da odluči o rađanju tu odluku donese on (na primer ako je trudna žena u komi). Slobodno odlučivanje o rađanju podrazumeva i pravo muškarca da se podvrgne vazektomiji, jer logika koja stoji iza abortusa dovedena do krajnjih granica verskog fanatizma može stvoriti uslove da se pojave i grupe koje zagovaraju zabranu te intervencije iz kojekakvih razloga.
Prema tome, sloboda odlučivanja o rađanju prevazilazi pitanje abortusa i mada se najviše tiče žena, garancija slobode odlučivanja o rađanju ne treba biti uskraćena muškarcima samo da bi se tekst Ustava pojasnio.
Takođe, sloboda odlučivanja o rađanju kako je sada postavljena u Ustavu naše republike, potencijalno omogućava garanciju te slobode i trećem polu, ako ikada bude prepoznat u našem pravnom poretku.
Ako Ustav čitamo samo sa aspekta prava žena (ili samo sa aspekta prava muškaraca), onda je to čitanje ideološko čitanje, a ne pravno tumačenje. Takvim čitanjem, koje se zadovoljava samo zaštitom interesa dela društva, rizikujemo da izgubimo iz vida celinu i legitimne interesa za ostvarenjem slobode svih i dolazimo u situaciju da pojašnjavanjem jedne stvari koja se podrazumeva, izgubimo neke druge veoma bitne garancije. Pojedine garancije primerično su navedene u ovom tekstu, pri čemu lista primera nije konačna. Ipak, pruženi primeri demonstriraju na koji način ideološko čitanje ustava može ugroziti slobode drugih.
Dr Aleksandar Todorović
Advokat u Novom Sadu
