102 godine od ubistva Roze Luksemburg

0
330
Roza Luksemburg

Dana 15. januara, navršile su se 102 godine od ubistva Roze Luksemburg, najznačajnije političarke svog vremena u Evropi. Posle sloma „Spartakovog ustanka“ u Nemačkoj, koji je aktivno podržavala, Roza je uhapšena u hotelu Eden u Berlinu od strane parapolicijskih odreda Freikorps, zajedno sa svojim saborcem Karlom Libknehtom. Nakon hapšenja je zlostavljana, izrugivana i ubrzo nakon toga, 15. januara 1919. godine, brutalno ubijena, a njeno telo bačeno u kanal.

Zbog čega ovaj događaj, svaki put kada ga se prisećamo, u nama izaziva nelagodnost i osećaj krivice i po čemu se razlikuje od drugih revolucija koje su se tragično završile? Nekoliko je razloga. Pre svega, zato što je u pitanju političko ubistvo i zločin koji nije u potpunosti razrešen. Neposredni počinioci osuđeni su nakon toga, ali nije ustanovljena odgovornost nalogodavaca, niti je Roza Luksemburg ikada javno rehabilitovana. Dok su trajali oružani sukobi i pokušaji radničkih brigada da preuzmu vlast, obore caristički režim i proglase Nemačku Socijalističku Republiku, za predsednika „Vlade narodnih punomoćnika“ je imenovan Fridrih Ebert, predsednik Socijaldemokratske partije SDP, njen dojučerašnji saborac i protivnik revolucije. Ministrar policije u toj vladi, Gustav Noske, dobio je zadatak da okonča ustanak i on ga je bez milosti izvršio. Ubistvo Roze Luksemburg i gušenje pobune radnika u krvi, započelo je tako politički sukob na levici koji traje do danas. Fridrih Ebert doživeo je puno priznanje, kao prvi predsednik socijaldemokratske vlade u Evropi, za sve socijalne i društvene reforme koje su kasnije usledile, dok je Roza Luksemburg postala inspiratorka ideje demokratskog socijalizma. 

Nepokolebljiva u borbi za vrednosti u koje je verovala, Roza je kritikovala Bernštajnovu doktrinu Socijademokratske partije, smatrajući da se kapitalizam nikada ne može pripitomiti. Istovremeno se u delu Ruska revolucija suprotstavila cenzuri štampe nove revolucionarne vlasti Lenjina i Trockog, rečima „Sloboda je uvek i isključivo sloboda za onoga ko drugačije misli“.

Izuzev političkog umeća, Roze Luksemburg ovladala je i drugim veštinama. Vatreno se borila za ideje socijalizma, ljudskih i ženskih prava, protiv fašizma, militarizma i imperijalizma, bila je nadarena govornica, ali istovremeno vrsna naučnica i talentovana spisateljica. Njene studija iz oblasti političke ekonomije o prirodi kapitalističkog sistema dokazale su svoju vrednost tek narednih decenija, a Pisma iz zatvora ostaju literarno delo izuzetnog kvaliteta. Čitava životna priča Roze Luksemburg prožeta je borbama protiv nepravde, predrasuda i diskriminacija, kojima je bila izložena još u detinjstvu kao žena, Jevrejka, osoba sa invaliditetom. Nastavila je da im prkosi time što je izabrala da studira u Švajcarskoj i postane prva žena doktor političkih nauka u Evropi, zatim da se nastani u Nemačkoj i tamo započne politički angažman, kako bi na sopstvenom primeru dokazala kako ideje revolucije ne poznaju teritorijalne, ni etniče granice. Godine boravka u zatvoru nisu slomile njen duh. Naprotiv, pružile su joj novu inspiraciju. 

Misao i delo Roze Luksemburg nadživeli su vreme u kome je delovala. Zbog toga je danas važno da se što veći broj, posebno mladih ljudi, sa njima, kroz literaturu, upozna. To i jeste praksa poslednjih godina u razvijenom svetu, međutim, najnovije izdanje nekog autorskog dela Roze Luksemburg (Socijalna reforma ili revolucija) štampano je u Srbiji još 1976. godine.  Pre svega naše izdavačke kuće, biblioteke i ustanove viskokog obrazovanja, moraju učiniti više da se takvo aktuelno stanje promeni.

Miloš Pankov

Pročitajte i

Vratite ga na twitter

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here