Ono što se već nekoliko decenija dešava u Poljskoj, po pitanju ljudskih prava u vezi sa pravima žena i reproduktivnih sloboda, jedan je od najgorih i najodvratnijih oblika diskriminacije i represije na tlu Evrope u 21. veku. Poražavajuće je to što bi ovakvi nehumani ekscesi trebali da budu upravo to – ispadi, incidenti. Ali, najezde kleronacionalističkih ideologija, religioznih fundamentalizama i militarističkih operacija od dešavanja u Poljskoj čine još jedan od mnogih scenarija, koji kreiraju našu „novu normalnost”.

„U Poljskoj je pravo na abortus bilo jedno od najrestriktivnijih u Evropskoj uniji. Prema zakonu iz 1993. godine abortus je bio dozvoljen samo u tri slučaja: kada je trudnoća pretnja po život i zdravlje žene, kada postoji velika verovatnoća deformiteta ili bolesti fetusa ili kada je trudnoća nastala krivičnim delom (silovanje, incest, pedofilija).

Međutim, Katoličkoj crkvi i ultrakonzervativnim organizacijama pod njenom kontrolom ni to nije bilo dovoljno. Tako je u proleće 2016. godine osnovan zakonodavni odbor građana nazvan Stop Aborcji (Stop abortusu) koji je pod patronatom crkve započeo sa prikupljanjem potpisa za potpunu zabranu abortusa.“ (Danas, 28. 10. 2020)

Borbe za pravo na legalni abortus intenziviraju se, barem ukoliko posmatramo evroamerički svet, tokom 19. i 20. veka. U 19. veku katolicizam je usvojio stav da se začećem postaje osoba (neposredna animacija). Abortus je bio dozvoljen u slučaju vanmaterične trudnoće i u slučaju raka materice. Zakonska ograničenja ipak su bila blaža od hrišćanskog učenja. Iako u bibliji nema reči o abortusu, većina hrišćana veruje da je abortus nemoralan. U skladu sa politikama, socijalnim i ekonomskim položajima, u hrišćanstvu se menjalo shvatanje o abortusu. Tako je, recimo, u 20. veku u Americi abortus od strane zdravstvenih radnika smatran nepoželjnim i neprihvatljivim, što je podržavano i zakonom u nekim federalnim državama. To je stanovište bilo pod odlučujućim uticajem teoloških učenja i crkvenih shvatanja. Zato je tokom 50-ih i 60-ih godina u Sjedinjenim Državama izvršeno na hiljade ilegalnih abortusa. (Gregori E. Pens, Klasični slučajevi iz medicinske etike)

Odnos crkve, teoloških učenja i religioznih fanatika i fundamentalističkih grupa, prema pitanju prava na abortus, iako značajan faktor u raspravi, samo je jedan od slojeva ukupnog problema. Kako bi se pitanje abortusa demistifikovalo i uspešno razrešilo u pravcu njegove legalizacije (povećanja dostupnosti, edukacije o medicinskim aspektima, mogućnostima i načinima izvršenja itd.) potrebno je imati na umu složenost čitave situacije. Trebalo bi sagledati istorijske i vrednosne činioce: pitanje odnosa različitih epoha, naroda i kultura prema abortusu. Sociološki posmatrano, potrebno je preispitati razne društvene i ekonomske faktore koji ga uslovljavaju, izazivaju ili onemogućavaju. Treba uzeti u obzir i egzistencijalno-psihološke momente: pitanje izbora, stanje psihe žene u susretu sa pobačajem i nakon njega, naročito kada je on kriminalizovan itd.

Bez sumnje, do sada je postignuto mnogo u pravcu legalizacije, humanizacije i demistifikacije abortusa kao fenomena i medicinskog postupka. Medicinska i bioetička učenja, kao i mnoštvo dokaza, koji upućuju na razlike između embriona i fetusa, ljudskog bića i osobe, ukazuju na to da embrion NIJE osoba, što nije ni fetus (iako je u slučaju fetusa argumentacija nešto drugačija) tako da se prava embriona i fetusa ne mogu (i ne smeju!) poistovetiti sa ljudskim pravima i pravima žene na izbor reprodukcije, rađanja ili nerađanja.

Razvojem nauke, razvojem ljudskih prava, sekularizacijom, socijalnim i političkim borbama protiv diskriminacije i eksploatacije, omogućen je progres i po pitanju abortusa i humanizacija stavova u pravcu demokratskih i liberalnih zakona i jurisdikcije. Vremenom, kroz borbe za progresivne socijalne politike i ljudska prava došlo se do osnovnih reproduktivnih prava.

REPRODUKTIVNA PRAVA se odnose na osnovna prava svih parova i pojedinaca da slobodno i odgovorno odluče o broju, rasporedu i vremenu rođenja svoje dece, kao i da imaju informacije i sredstva da to mogu stvarno da sprovedu, kao i pravo da održe najviši mogući standard seksualnog i reproduktivnog zdravlja. U to je uključeno takođe pravo svakoga da donosi odluke koje se odnose na reprodukciju, bez diskriminacije, prisile ili nasilja.“ (Reproduktivne i seksualne slobode)

Međutim, u Evropi i dalje postoje jake struje tzv. „populacione politike“, koje dolaze iz etno-nacionalističkih i ultrakonzervativnih sistema, šovinističkih političkih grupa i partija, religijskih fundamentalista i crkava – da nabrojimo samo najdominantnije zagovornike i propagatore antiabortus agende. Te populacione politike nisu samo odraz još uvek neprevaziđenog paternalizma i patrijarhalnog odnosa prema ženama i određenim grupama i pojedincima. Podjednako, čitava situacija je oblikovana i dobrim delom uzrokovana i lošim socijalnim politikama.

Kako iz internacionalne tako i nacionalne perspektive imamo situaciju u kojoj se jaz između onih na vrhu i nižih slojeva društva produbljuje. Broj onih na marginama i dnu socijalne lestvice raste, jer nezaposlenost raste, pri čemu većina ljudi i kada ima taj „luksuz“ da radi angažovana je na loše plaćenim i nekvalitetnim poslovima. Uz sve to ne čudi činjenica da natalitet u mnogim zemljama Evrope opada! (Natalitet u „značajnom“ padu) Umesto da se problemi sistemski i strukturno rešavaju, oni se adresiraju fragmentarno i površno. Lakše je zabraniti abortus, jer svako začeće dolazi iz „božanskih razloga“, nego promeniti socijalnu politiku i neodrživ sistem.

Nauka je rekla dovoljno da bismo imali prilično jasnu predstavu o biomedicinskom aspektu abortusa. Ono na čemu treba istrajno i intenzivno raditi jesu edukacija „obične“ svesti i socijalno-političke aktivnosti vezane za pravno-formalno regulisanje tog medicinskog zahvata. Feministički pokreti jesu na prvoj liniji fronta, ali potrebno je da se u borbu aktivnije uključe i druge progresivne snage, pokreti, partije, organizacije… Kao što poručuje jedna od organizatorki protesta u Poljskoj iz „Opštepoljskog štrajka žena“ Marta Lempart:

Revolucija koja je počela to nije samo borba za pravo na abortus. To je borba za slobodu koja je pogažena na brutalan način a abortus je njen simbol.“ (U Poljskoj se ne smiruju protesti)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here